Školski list

— 85 —

ђава. Он нестрпљиво јуриша на сваку спољашњу установу, на унутрашњи бол, а жена обоје савлађује трпежем. Једино поље самосталног рада, где је жена по изгледу надмашнија од човека, ]есге поље маште. Но тај се рад своди само на унутрашње стварање, које жени служи као накнада за неспособност за спољашње стварно делање, које приличи само мушкој природи. Тога ради је творачка машта веома ретка особина женског света, е се женскиње задовољава сликама сањалачке маште, које му заклањају ружне стране овога живота. (Наставиће се.) Сомбор. Милутин ГавриловиЂ, евештеник.

ПОСЛЕДМ ПОКУШАЈ да се удружи срп. нар. учитељство из архијепископије карловачке и митрополије српске. Српско народно учитељство с ове стране Саве и Дунава покушава ево већ 30 година, да се удружи и да заједничком снагом пријоне око свог и школског унапређења. Покушаји ти избијали су час у овој, час у оној Форми, а избијали су у среским, окружним, епархијским и општим учитељским зборовима и скупштинама: у В. Кикинди, Темишвару, Ст. Бечеју, Новом Саду, Тителу, Земуну и т. д. и сваки пут се утопила мисао тог уједињења или у немар самих покретача, или у подозрење виших власти, које су имале да одобре те покушаје. Последњи таки покрет учињен је, 1894. године у Новоме Саду, на општој учитељској скупштини од 6. (18.) јула исте године, где се искупило за ту цел 90 које учитеља, које учитељица српских из митрополије српске са вероисповедних и комуналних основних и виших народ. школа. У опште се мислило, да ће се овај покушај повољно решити и да су прилике повољне биле зарад остваравања ове мисли. Но и тај пут смо се преварили. Меродавне личности, које су у овој ствари посредовале, нека им је хвала, нису могле да испослују код високе владе, да се правила за ово удружење бар у начелним одредбама потврде, и поручили су нам, да би се одобрила правила; ако би нешто изменули и попунили правила у одредбама, где су друштвене цели наређане. Па су нам од прилике и навели, шта се жели.