Školski list

наше уредбе никад нису оале — и тешко је то, шго се доплаци опет безобзирно подижу, подижу се за учитељице којих има прекобројно на расположењу, исто тако, као и за учитеље; подижу се не само за оне, чија је плаћа, која се не може редуковати, двапут или трипут већа, него прописани минимум, него се отежавају прилике и за тај случај, када би доброг учитеља на таково место требало изабрати на ком је основна плата сама већа, него учитељева пређашња плата заједно са ислуженим доплацима — где је међутим по издржаваоца теретна та околност да мора имати обзира и на већ заслужене доплатке. У ову погрешку наш већ споменути школски закон од 1892. године већ није пао и ово није прописано ни за државне, нити друге чиновнике. Исто то значи у крајњој конзеквенцији и све виши и строжији захтев §-а 70. који се односи на оспособљење професора учитељских школа, при чему је заиста беспримерна она неправичност, што док 81. § у погледу изасланика, које министар изашиље на учитељске стручне испите, рачуна са тешкоћама и дозвољава да се учитељи и други стручњаци изашиљу као чланови испитног поверенства, дотле у погледу изасланика вероисповести, па ваљда и оних, којивећ као професори делају, истиче као минимум 70. §-ом прописано оспособљење. Председник поверенства и од стране министра делеговани чланови његови могу бити народни учитељи, или стручњаци без икаква оспособљења, ну изасланици вероисповести треба да искажу већ много вишу и то формалну квалификацију! 6. Мпогобројиим смецијалним наређењима својим хоЛе закоиски мредлог тако, да сиута наше школе да се даље развијање њихово, које вероисиовест треба да изведе и које би одговорило њеним посебним цељима, пе само иотиуно немогуЛава, него се искључује и могуЛност да се реализују на могуИи најмањи минимум сведени шосебни законити захтеви издржавалаца школа. ТЛта вигие кад бисмо овбиљно узели минимални захтев иредлога, онда би се мредвиђене школе могле ире назвати инквизиторским мучионица, него заводима за васиитање и развијање карактера и ума. Предлог (22. §) одређује оно максимално време за које школе наше могу учитеље наше у рад упрегнути, а одређује то уистину тако високо да се даље од тога предлога заиста не може ићи. Али одређује и минимум, и то такав минимум који је за нас већ сам по себи заиста тако илеалан максимум којему би се валда могли приближити, али достићи га — одрачунавши изузетно добре одношаје — у опће није могуће. Ми до душе још не знамо, али можемо само нагађати, да ће они наставни планови, које би министар просвете прописао обвезно и за нас, бити исто тако штетни по наше интересе, као и овај законски предлог који потиче из истога тога извора. Наставни план министров би наиме у погледу наставнога циља сачињавао минимум за вероисповедне школе (17. §). Нигде није прописано, и ми се томе у садањим приликама не можемо ни надати, да ће министар засебан минималан наставни циљ прописати, преко којега ће се вероисповестима дати још