Školski list

— 133 —

Није слободно међутим мислити да ми у овом нисмо постигли успеха, који задовољава. Наше тактично поступање довело нас је дотле да су кр. школска надзорништва већи део наших школа — премда без икаква законскога основа — убрајала у школе са српским и маџарсним наставним језиком, што другим речима толико значи, да виде да је у њима циљ потпуно постигнут. Што пак надзорништва у 10 — 15 постотака наших школа још увек нису задовољна са успехом, то се има свести на то што она са приликама у опће не рачунају, с друге стране пак на то, што су непоуздана, захтевајући маџарски „говор" већ у II. разреду и т. д. Сасвим би друкчије стојала ствар, када би се наставни циљ обавезним државним законом прописао, када би за учење министар прописао наставни план који се има реализовати, и кад би закон ради извршења дао ону „санкцију", коју упитни законски предлог садржава. Онда наиме ни последњи „походилац" школа не би могао узети прилике у обзир; добра воља, ревност не би била довољна — и ми би са сузама у очима морали гледати, како нам се гомилама затварају наше школе. Та ми смо — са потпуно добром вољом и пожртвовањем и досада учинили све што је само било могуће, постигли смо све што се постићи могло: тако да и ми осећамо запомагање наших верних који хоће да откажу оних 50—1ОО°/ 0 приреза, из којих се наше школе са великом тешкоћом издржавају и који већ устају против учитеља, што увек само маџарски уче, па и саму веронауку занемарују, у чијем заступству је постедњи сабор изгласао неповерење нама, као највишој автономној школској власти, што нисмо били кадри ин гересе школе иротив ингеренција државних власти одбранити тако, како су то издржаваоци школа желели. Да пак разумемо, да ово није пусто и несновано страховање. морамо обратити пажњу на прошлост. 1879. г. су министар-председник и министар просвете пред лицем земље јавно изјавили, да није сврха законскога предлога увођење маџарског наставног језика, шта више, да се прп учењу маџарског језика неће никакве присилне мере употребити, да неће никаквв штете трпети онај који га не научи, да ће дакле он прост наставни предмет бити и научиће га онај који хоће. Законски пропис, да се министром одређени број часова узима у обзир, сдужио је према овом само на то да се ипак „пружи потребан начин", да не буде евентуално искључена могућност да маџарски језик „сваки држављанин" научити може. И с почетка је тако и било. Ми смо одређено време употребили, колико смо само могли. па иако нам је само тамо „говорило" свако школско дете тачно маџарски, где су за то и иначе прилике биле добре, а где смо ми наставу маџарског језика и пре XVIII. зак. чл. од 1879. год. прописали; али је на сваки начин и свуда стекло за то основа, да се могло, ако му је у животу тај језик био потребан, у истом брзо увежбати и на њему се изразити.