Školski list

нашим правима и нашој автономији само за то, да би се маџарски језик учио интензивније и успешније, дакле у ту сврху којој смо се ми, као што смо већ споменули, из сопствене добре воље врло лепо приближили — а да за постизавање те сврхе ово баш није згодан пут ни начин. 7. Предлог хоће дисцгтлттсање тколске деце и њихових родитеља да одузме из наших руку без икаква основног разлога, а када то чини, мада у такву могрешку која би иовукла за собом иоследицА које се не могу унстред ни израчунати. Први §§-и хоће да узму из руку наших власти, а да предаду државним односно политичким органима: ослобођење од полажења школе, надзиравање над редовним уписивањем и тачним полажењем школе, кажњавање изостанака, пропис одредаба које се на ово односе, шта више и давање дозволе за полагање приватних спојених испита, па и полажење свакидашње школе преко шест година и т. д. Истина да се догађало, те су и наше власти доста пропустиле у овом погледу, ну ово се може растумачити тиме, што школе већ ни до сада нису у довољној мери одговарале народним потребама и што се преоптерећеној деци ни до сада није школа омилити могла. Но изостанцима већега размера — бар по нашем искуству — нису школски одбори, него баш политичне области биле узроком, које одмерене казне или у опће нису никад ни истеривале, или су то чиниле врло касно. Док овако с једне стране казна није имала потребног успеха, дотле је дете годинама избегавало школу, и на највећу казну, која је постепено требала доћи. није никад ни дошао ред. Данас је ова ствар у главном већ у рукама политичких области. И шта је резултат? Да у Бечкереку, Сомбору, дакле средишту жупанија, увек опада број оне наше деце, која примају законом прописану обуку, а у већим сеоским опћинама, насупрот свем нашем настојавању. 30—5О°/ 0 износи број оних који се ни ве уиишу. Свему овоме је узрок оскудица у натпрегледању и истеривању, а то се види и отуд, што се у горесиоменутим средиштима жупанија тек око половпне октобра или и доцније разашиљу „прве" опомене. И предлог хоће сада да повери ствар тим истим органима који — признајмо искрено — и не доспевају да ове послове изврше. У овом погледу међу тим не жели „санкције", премда добрс> знаде да досадања законска наређења не дају јемства за то да ће се ствари на боље окренути. Него има ово и другу једну страну коју, бар с обзиром на. наш народ, не можемо из вида испустити. Сеоски народ не прима из политичке области никоје расположење с поверењем. Свако њено доброчинство сматра данајским поклоном и избегава је, где год може. Ови су органи апсолутно неподобни за то, да народу школу омиле. Сав онај одијум, са којим су се ови и до сада морали борити, од сада ће и положај школе отежавати и Бог сам зна, шта све из овога може бити. Чему је пак наређење §-а 62, то већ у истини не знамо, већ ако није и то једно од оних наређења предлога, која хоће авто-

ПХколски лист

— 137 _

10