Školski list

— 138 —

номију цркава без икаква узрока да крње и министарску омнипотенцију да подигну. Ваљада тек не помишља предлог на неку врсту §-а 54. и на његов морални утецај? 8. Намера је тредлогу да ради ничим не ошраданог иојачања државне свемо&и, образовање и осиособљење учитеља из нагаих рукг/ одузме, а тиме вре1)а таково мраво које је нама и у доба најкруЛег ачсолутизма светим иризнаваио. IV. одељак упитног предлога, док с једне стране специјалним расположењима својим хоће у толикој мери да одузме васпитање и образовање учитељских приправника из руку вероисповести, да би ту већ не само давање правца, него и скоро сваки уплив вероисповести искључен био; дотле с друге стране хоће да још и од досадашњега већа права даде контролним, односно „надзорним" органима државним; шта више ставља такове захтеве којима наша црква никако не би могла удовољити, и поврх свега тога још хоће да заведе и т. зв. државни стручни испит за оспособљење учитеља. Јер да је реч овде о томе, да се држави ради повишења оправданог ниво-а оправдани утецај зајемчи, тада би предлог у опште био непотребан, јер за ово дају потпуко доста прилике XXXVIII. зак. чланак од 1868. и XVIII. зак. чланак из 1879. год. по којима су не само наставни предмети државних препарандија обавезни и за вероисповедне, него и обим наставних предмета, а при испиту за оспособљење онде је краљ. школски надзорник, или од министра именовани заменик његов са заиста неограниченим делокругом. И када не бисмо познавали степене развића, не бисмо ни били у стању разумети зашго предлог насилно истиче државни „стручни испит" који подсећа на школско устројство у држави Кини, и зашто се учитељство поново и у закону понижава, па се његов „основни испит" своди у вредности на разредни испит, када се од њега тражи још и једногодишњи практичан рад и полагање испита пред засебним поверенством, да би могао постићи „степен зрелости". Творац предлога наиме ни сам није веровао, да ће једна вероисповест издржавати такову учитељску школу у којој ће се завршни испити полагати на другом језику, а не на оном којим се предавало и пред државним властима а не пред својима. Пошто му је пак било потребно то по изгледу популарно средство да се испити за оспособљење полажу на маџарском језику, дошао је у предлог т. зв. стручни испит. Јест, али међувремено је са толиком пажњом састављена анкета, чија је задаћа била, као што се то један члан њен (Комјати) нехотице изговорио: „да и јавно мњење припреми, разбуди" — тврдила да је то могуће, да се и у самој учитељској школи, бар неки наставни предмети, на маџарском језику и предају. Па је према томе и ово дошло у предлог, али је остао и стручни државни испит: ако остане, неће шкодити, а ако буде требало попуштати, лакше ће се моћи, кад се има од двчје, него еамо од једног. Али прелазећи на сам предмет даље, морамо истаћи да је