Školski list

— 140 —

Јер док с једне стране оставља у крепости 139. §. XXXVIII. зак. чл. од 1868. год., по којем се упражњена учитељска места имају за по године попунити; дотле хоће са 40. §-ом потпуно да укине институцију помоћних учитеља. Па где да стеку кандидати једногодишњу праксу? Предлог се позива на 49. §. Зар толико учитеља да се суспендује на годину дана, да сви кандидати на оваким местима могу стећи потребну „праксу" ? А по истеку две године испит се већ не би могао полагати, само у случај&вима који заслужују ванредан обзир, па и онда само дозволом министарства које, као што видимо, не признаје право, па откуд ће признавати справедљивост, обзир. Али има још једна могућност; но та подлежи колико педагошким, толико исто и другим замеркама. §-82. предлога лепо обележава, на који начин може кандидат као приватан учитељ постићи потребну праксу. Пракса би требала да да прилике за вођење неподељене мешовите школе и то бар за једну, ал за читаву једну школску годину. Ово је не само најтежи, него и најчешћи случај у држави, тако да ће већи део учитеља почетника доћи у овакве прилике. Заиста је чудновато, да предлог потребну праксу за то хоће да да путем приватнога учитељевања! Ну и нема толико приватних ученика у држави, јер свршавање основне школе приватним путем спада у изузетке! Заиста постаје појмљивом сумња наших верних, да је скривена намера овога предлога ширење приватне наставе, искључење наше деце из оних школа које родитељи њихови издржавају. Јер ако родитељ хоће да употреби оно своје природно право да своје дете онако изображава, како то сам за најбоље нађе, онда фактично у приликама које овај предлог, као што изгледа, хоће да створи, може то постићи само овим путем. Јер да предлог не допушта да се школе у оном правцу развију, какав жели велика већина становништа, какав желе засебно организоване групе становиштва, вероисповести, то смо већ доказали. И део предлога, који се односи на образовање и оспособљење учитеља, фактично у томе кулминира, што хоће учитељима да даде удела у специјално маџарској култури! Ово не треба ни да доказујемо, јер предлог хоће у препарандијама за маџарске предмете да одреди и број часова, а пропис за основни испит оставља министру; па не заузимају прво место стручни предмети, него „хунгарика" ни на самом такозваном државном стручном испиту, за који још увек стоји, да му је главна сврха да испита, да ли кандидат до „потребе предавача" влада оним језиком, познавање којега се тражило од њега још при примању, на којем се четири предмета кроз четири године предавало, и на којем је и испит полагао. Колики је материјал, који би био прописан и шта би све питали и осим овога на т. зв. стручним испитима, то се може слутити.