Školski list

- 141 -

Ово је по себи већ једна повреда. Ово је ћутећки стављање ван крепости Х1АУ. зак. чл. од 1868. год. јер по 7. §-у овог основног закона дужан је министар и у државним наставним заводима бринути се о томе, да се грађани ма које народности, а који живе у већем броју заједно, могу изображавати у пределима у којима живе на свом матерњем језику све донде, где иочиње више академско образовање " — јер споменути закон у својим уводним редовима јасно и отворено говори да „потпуна равноправност држав. грађана у погледу осталих прилика остаје потпуно нетакнута", а само су „ради државног јединства, практичне могућности владе и управе и ради тачног правосуђа" била потребна нека одређења, која је одређења одмах учинио, и то тако да се ова не могу прекорачивати, не само с погледом на справедљивост, него ни са правног гледишта. Но повреда је ово намерено расположење не само за то што не дозвољава ни у вероисповедним заводима образовање и оспособљење учитеља на материњем језику, дакле да се сви предмети на материњем језику полажу; него и за то што, одредивши максимално време наставе, не чини могућим неговање матерњег језика, па и само обучавање у науди вере. Јер ако питомци на „хунгарика" морају толико исто времена употребити, колико и у држав. учитељским школама; ако — што много више времена и снаге захтева — исти тај материјал уче не на свом матерњем језику, него на маџарском; ако из свију осталих наставних предмета морају савладати исти материјал, који је прописан за државне учитељске школе: одкуда би могли наћи времена за неговање матерњег језика, од куда би нашли времена за изучавање граднва из веронауке? А уз то код нас, што поново наглашавамо, учитељи морају бити учитељи-појци, па се према томе морају тако и изобразити и морају савладати не само тешкоће цркв. словенског језика и црквеног појања, него морају стећи и то оспособљење, да могу и веронауку као наставни предмет предавати, јер су у смислу 23. §-а прев. одобрене школске Уредбе и на ово обвезани. Па поврх свега овог долазе, ради могућности бесплатног поучавања у економским повторним школама, засебни државни течајеви, нарочити стручни учитељи! Као да вероисповестима не лежи на срцу материјално добро стање њихових верних, као да се и оне не брину довољно о практичном обучавању и о васпитању и оспособљењу учитеља у овом правцу. Ал истина, државни школски надзорник може и у овом погледу дати привремено ослобођење — а вероисповести не могу! При оваком стању ствари заиста смешним изгледа, да се и при државним стручним испитима даје нека улога и изасланицима појединих вероисповести. Могу они „оспособљени" и од министра „потврђени" изасланици наших авт. власти бити ма каквога мишљења, када их могу свагда надгласати изасланици министрови који треба да су (само!) по могућности исте вероисповести (да ли пак треба