Školski list

143 -

Предлог иак, кад искључује хришћанску трпељивост и опраштање у нади на иоирављање, стоји у потиуној противности са овим. а то — што је сасвим природно — још већма руши дисциплину, о чему је већ напред било речи. Али без обзира на то, што смо ми казни као таковој у начелу противни и што је одузимање поступка из наших руку дубока повреда наше автономије и рушење реда: наше реалне тужбе у првом реду иду против тога, што се наши учнтељи предају управним органима који су ненаклоњени нашој автономијн и не могу се упоредити са судовима који у име краљево суде — и који се најпосле, не бринући се о основним сврхама школе, дају упливисати и од политичких момената и то због тако еластично одређених преступа, у које човек само оно не може утумачити што неће. Колико је тежња овога предлога да буде двосмислен, нека покаже тачка 4. 49. §-а, по којој се има казнити онај учитељ, који се и против забране 18. §-а IV. зак. чл. из 1903. год. бави пословима око исељавања. Без обзира на то, што не постоји она тврдња образложења, као да би власт према таковом учитељу немоћна била, јер је за ово са свим доста 141. §. XXXVIII. зак. чл. од 1868. год. односно званична заклетва учитељева: из образложења се види да ова одредба управо и не помишља на 18. §. на који се позива, јер овај забрањује учитељу да буде у својству твереника, за што му је иотребна Дозвола и од министра унутрашњих послова и од његове претпостављене власти, а коју ни онако не би добио — него мисли на сасвим нешто друго, на пме на то, да учитељ не сме ни на који други начин потпомагати исељавање, што не само да није редарствени преступ, него што односни закон није сматрао за потребно никоме ни забранити. И то чини предлог због неколико наводних случајева — и ставља поступак одмах у руке политичких органа, као да би се могло претпоставити, да ће црквена власт трпети, да јој се чиновници ради недозвољене добити баве послом око исељавања. Можемо дакле слободно тврдити, да прве три групе преступа такођер друго смерају, негошто говоре. А већ и што кажу, много је! Већ смо рекли да ми увиђамо потпуну немогућност, да наши учитељи у свом пословању одговоре свима трима захтевима. Тачка а.) 49. § а хоће да постигне, да се захтевима, означенима у 15. и 16. §-у, безусловно задоста јчини , па ма се све друго и занемарило. Али је питање, може ли се замислити учитељ, који би томе и у т^ликој мери задовољити могао, у коликој ће то мери поједини школски надзорници истраживати. Лер истина да предлог, бар привидно, само у тим случајевима хоће да учини расположење, када учитељ неће или није кадар, и то због својих недостатака, да испуни своје дужности. Али ни овако нема сигурности, да не би били кажњени и они учитељи који имају законом прописано оспособљење и који фактично из све снаге настоје да постигну успех. Ваљада тек неће срески начеоник установљавати, да ли један прописно оспособљени учитељ зна толико маџарски језик, да може на њему предавати: ваљада тек неће овај политички орган водити