Školski list

— 162 —

средишта све се више утру честом употребом и тако постане средишњи пут зг — гв. Дражи нервне, које проузрокују слух, доспу центрипеталним путем п—зг до средишта за звукове (слике) гласа зг оне се пренесу одавде средишним путем зг—гв до средишта за говор гв и проузрокују у оближњем центру инервације подражење мишића који центриФугалним путем гв —ф произведу покрете односних: органа за говор. Пре смо показали, како се сложила представа „јабука" из појединачних представа боје, облика мириса, куса, пипања и звука. Ове поједине представе разасуте су као трагови по можђаној кори. Да нам буде јасније и једноставније, спојићемо на свом цртежу раштркана средишта као појам на једно место и означити као Ст (ствар); морали би дакле Ст, да одговори збиљи, поделити у многа међусобно свезана средишта. Појави ли се сад разумевање чувене речи, то мора да се је створила свеза између зг, гв и Ст, те ако је дете дошло до способности да своју преставу речима искаже,створио се је и пут што спаја Ст—гв. Прегледамо ли још једаред та 3 степена у развијању детињег говора, видимо да се на првом степену, кад дете без подражавања, играјући се, ствара звукове и гласове, развио центрипетални пут п—зг, средиште зг, средиште гв и центрифугалан пут гв—ф; да се на другом степену, кад дете подражава, развио овај лук: п—зг—гв—ф, и да су се на послетку на трећем степену код хотимичног разумног говора, развили путеви п—зг-—Ст—гв—ф. Од дидактичке је вредности знати ове Физијолошке процесе у мозгу, што су подлога трећем степену, јер у сваком наставном предмету и на свим степенима наставе има и мора имати главну улогу хотимичан разуман говор. Са говором је тесно скопчано читање и писање. Код учења читања детету се предају слова (облици) и слике речи. Ово остави у извесном делу можђане коре, у средишту за слике писма, успомене на облик слова и речи, тако да се могу и касније препознати. Кад се пред дете ставе облици слова и речи, покушава оно да изговори писмена по њиховој гласовној вредности. Са сликом писма у сп надражи се и средиште за говор гв и тако се развије пут сп—гв. Из података о болестима говора знамо да су просторно растављена средишта за слике писмена и средиште