Školski list

— 157 —

ваљано га оценити. Само стварна настава чини могућим дубље религијозно осећање и такав поглед на свет, што одговара нашој култури. Учити више страних језика за време средњег школовања — говоримо овде само о раду око речи и формула — значи у опће годинама пружати јецну и исту јадну храну ученицима, који су у непрестаном развоју те су и гладни и жедни, и то само зато што се сва средства потроше на то да им се та жалосна храна узмогне наново понудити у друкчијим, страним тањирима и чинијама . . . У средњем су веку морали ученици учити класичне туђе језике зато јер оу грчки и латински писци представљали једини извор стварног знања. Али су се од тог доба научили људи сами посматрати и мислити, од кад су природне науке и техника учинили неслућен напредак; од тог доба се развио нов друштвен живот и нов поглед на свет. Сви одношаји, који су оправдавали у средњем веку цену стране језичне наставе, из основа су се променули; али онај средњовековни принцип више наставе остао је до данас без поговора као наслеђе и учинио је да се прецењује учење страних језика. Ово је опет криво неприродностима у организацији наставе наших школа и проузроковало је многе зле последице. Овде нам је било стало само до тога ца уопће оријентирамо у одношај у стварне и језичне наставе ; педагошку вредност наставе у материнском и страним језицима оценићемо у специјалном делу овог рада. По својим резултатима морамо поставити ове дидактичне захтеве: 1. Стварна- настава мора бити основна, т. ј. стварна настава мора, као оно клица све биљкине органе, обухватути у себи од прве школске године главне правце природних и духовних наука и у идућим школским годинама органски их диференцирати (у појединостима изложити) и развити. Погрешно је, што се у нашим вишим школама прекида настава у природопису и земљопису на почетку перијода критичног мишљења. 2. Уз стварну се наставу имају приљубити сви остали наставни предмети па и језична настава. 3. Језична настава се не сме тако раширити, да ма на који начин смета и шкоди стварној настави као основној. Место што би се и у време, које је на расположењу,