Školski list

— 158 —

предузело учење три па и више страних језика, и тако на врат на нос завршила стварна настава, дидактичко и педагошки је правилније време, које за језичну наставу стоји на расположењу, употребити за учење два уместо три па и више страних језика. Из 1|ау: Ехр еГ1Ш еп4е 11 е БНакНк превео Таковљеви ^ћ.

Из прошлости горњо-карловачке српске школе (сада веџбаонице тамошње срп. учитељичке школе). Преврћући пре неколико година старе сппсе и записнике српске црквене општине карлштатске избележио сам из њих све оно што се тиче тамошње српске школе. Из тих фрагмената покушао сам саставити бар приближно целину коју износим ево овде на јавност, да не утоне у заборав. Срби су се почели настањивати у граду Карловцу одмах, чим је саграђен (1570). Били су то већином занатлије и трговци из Турске и из других крајева, људи вредни и подузетни. До половине осамнаестога века нису имали ни цркве ни свештеника, тек од тога доба поче им од времена на време долазити из манастира Гомирја по који калуђер, да обави парохијску службу или сврши богослужење у капели. Године 1784. затвори карловачки магистрат Србима ту капелу, а то је била, можемо рећи, срећа, јер се одмах након тога почеше договарати, да саграде цркву. То су и извели године 1785. Еако је у оно време свуда, а особито у Срба, била црква врло уско везана са школом, тако је било и у Карловцу. Чим је саграђена црква, одмах је основана и школа. Већ 1. јануара 1785. изабран је школски тутор, и те се већ године у опћинским рачунима спомиње плата „магистору" (учитељу). Први учитељ у тој школи био је: 1. Данило МаслиЛ, јеромонах. — Дабоме, да је школа била врло примитивна: учитељ је имао плату, колику и свештеник, т. ј. годишње 100 форинти сребра, 3 вагона (мерова) шенице и половину парохових прихода од црквене слузкбе. Зато му је у слузкби помагао. 2. Максим РистиЛ из Земуна, био је звонар и „магистор". Учитељевао је године 1789. неколико месеци. Плате је имао 5 форинти месечно.