Školski list

— 159 —

Године 1790. добила је ова школа од самога ћесара дозволу, да шоже постојати у Карловцу. После тога су одмах Карловчани замолили Стевана Вујановскога, „народних училишч директора краљевскога" у Осеку, да ову школу узме под свој надзор. Од сада Вујановски често пише у Карловац, нзређује да се у смислу царске наредбе Ка1ш е(1иса1лош8 риШсае изабере месни школски надзорник преко кога ће он школи слати своје наредбе, који ће учител>у издавати плату, пазити на дечије и учитељево владање и о свему томе директора извештавати. Уједно је Вујановски позвао општину да установи школски фонд. Год. 1798. држала је општина у присуству владике Стевана Авакумовића седницу у којој се еви чланови обвезаше да ће за издржавање свештеника и учитеља сви од реда плаћати сразмеран годишњи принос. Према томе поделише се на класе: прва је плаћала годишње 16 фор., друга 12 фор,, а трећа 3 фор. — И у цркви се за школу носио тас, на коме је н. пр. г. 1801. пало 158 фор. 29 новч., готово читава годишња учитељева плата. 3. Павле МејиД , учитељ и ђакон. Плата му је била 220 фор. на годину и имао је бес.нлатан стан. Учитељевао је овде до г. 1805. а и после тога је остао у Карловцу као капелан. За његова учитељевања умро је г. 1799. месеца октобра гра^анин и трговац карловачки, Симо СкелеџиЛ, родом из Благаја и оставио фонду школском своју кућу и нешто покретнине, што је све продато за 13.521 фор. 46 нов. Од тога је новца купљена у граду, на месту, где је данас српска школа, кућа за 9000 фор. У тој је кући смештена школа, учитељев и парохов стан и још је у њој било неколико дућана. Станарином од тих дућана плаћао се учитељ. Тако је од сада био тој српској школи осигуран живот завештањем највећега њенога добротвора Симе СкелеџиЛа. 4. Марко ЕлисејиМ, дошао је у Карловац 1. новембра 1805. из Вел. Бечкерека. С њиме је учињен уговор на годину дана, да по „ново воведеној норми" предаје деци „славено-сербски језик", и почетке немачкога и латинскога језика „јелика в националних либо тривијалних гаколах предавајутсја' 1 . Плаћало му се 500 фор. годишње, од којнх му дадоше одмах 300 фор. у напред. С њим су се водили преговори још у мају 1804. док је још био у В. Бечкереку „професор вторија и третија класи", али није хтео одмах да дође, јер јв онде имао, вели, 590 фор. прихода. 5. Јоаким СандиЛ, родом из Срем. Карловаца, дошао је амо 12. нов. 1806. по препоруци директора Вујановскога. Био је овде само годину дана, а после њега је опет учитељевао Елисејић до почетка године 1809.