Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

111

о

„Нека Бог зна, добра бити не ће,“ Вели њему љуба Видосава:

„Не бој ми се, мили господару! „Добар јунак добар сан уснио; „Сан је лажа, а Бог је истина.“ Опреми се војвода Момчило, Па он сиђе низ бијелу кулу, Дочека га девет миле браће

И дванаест прво-братучеда

И четрест од града левера,

А љуба му изведе чилаша, Добријех се коња доватише, Отидоше у лов на Језера.

Кад су били надомак Језера, Оптече их она силна војска. Кад Момчило опазио војску, Он потеже сабљу од бедрице, Ал се пуста не да извадити, Као да је за коре прирасла. Онда рече војвода Момчило: „Чујете ли, моја браћо драга! „Издаде ме куја Видосава, „Но дајте ми сабљу понајбољу Хитро су га браћа послушала, Дадоше му сабљу понајбољу, Па је Момчил браћи бесједио: „Чујете ли, моја браћо драга! „Ви удрите војсци по крајима, уја Ћ' ударит војсци по сриједи.“ Мили Боже, чуда великога !

Да је коме погледати било,

Како с'јече војвода Момчило,

~

150

155

160

170

~