Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

105

а а а

Како крчи друма низ планину; 180 Више тлачи коњиц Јабучило,

Нег' што Момчил бритком сабљом сече; Ал' га лоша срећа сусретнула:

Кад изиђе према Пирлитору,

Сусрете га девет враних коња, 185 А на њима брата ни једнога !

То кад виђе војвода Момчило,

У јунаку срце препукнуло

Од жалости за браћом рођеном,

Бијеле му малаксаше руке, 190 Те не може више да сијече,

Већ удара коња Јабучила,

Удара га чизмом и мамузом,

Да полети граду Пирлитору,

Ал' му коњиц полећет не може; 195 Куне њега војвода Момчило:

„Јабучило, изјели те вуци!

„Из шале смо одавде лећели,

„Без невоље, тек од обијести,

„А данас ми полећети не ћеш !« 9()() Ал' му коњиц њиском одговара: „Господару, војвода Момчило ! „Нит' ме куни, нити ме нагони, „Данас теби полећет не могу; „Бог убио твоју Видосаву !

„Она ми је сапалила крила; „Што не могла ватром сагорети. „То под колан притегнула тврдо; „Веће бјежи, куда теби драго.“ Кад то зачу војвода Момчило, 210 Проли сузе низ јуначко лице,

(50) (===) сл