Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]
105
а а а
Како крчи друма низ планину; 180 Више тлачи коњиц Јабучило,
Нег' што Момчил бритком сабљом сече; Ал' га лоша срећа сусретнула:
Кад изиђе према Пирлитору,
Сусрете га девет враних коња, 185 А на њима брата ни једнога !
То кад виђе војвода Момчило,
У јунаку срце препукнуло
Од жалости за браћом рођеном,
Бијеле му малаксаше руке, 190 Те не може више да сијече,
Већ удара коња Јабучила,
Удара га чизмом и мамузом,
Да полети граду Пирлитору,
Ал' му коњиц полећет не може; 195 Куне њега војвода Момчило:
„Јабучило, изјели те вуци!
„Из шале смо одавде лећели,
„Без невоље, тек од обијести,
„А данас ми полећети не ћеш !« 9()() Ал' му коњиц њиском одговара: „Господару, војвода Момчило ! „Нит' ме куни, нити ме нагони, „Данас теби полећет не могу; „Бог убио твоју Видосаву !
„Она ми је сапалила крила; „Што не могла ватром сагорети. „То под колан притегнула тврдо; „Веће бјежи, куда теби драго.“ Кад то зачу војвода Момчило, 210 Проли сузе низ јуначко лице,
(50) (===) сл