Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

113

106 __ Па одскочи од коња чилаша, Трипут скочи, до града доскочи, Али граду врата затворена, Затворена и замандаљена ! Кад се Момчил' виђе на невољи, (Он дозивље сестру Јевросиму: „Јевросима, моја мила сејо! „Пушти мени једну крпу платна, „Не бих ли ти у град утекао.“ Сеја брату кров плач одговара: „А мој брате, војвода Момчило ! „Како ћу ти пуштит крпу платна, „Кад је мени снаха Видосава, „Моја снаха, твоја невјерница, „Савезала косе за диреке 2“ Ал' је сестра срца жалостива, Жао јој је брата рођенога, Она цикну, како љута гуја, Ману главом и осталом снагом,

__ Из главе је косе ишчупала,

(ставила косе на диреку,

Па довати једну крпу платна, Претури је граду низ бедене. Момчил' вати ону крпу платна, Па се пење граду уз бедене, Готов' бјеше у град ускочити: Ал долеће љуба невјерница, Оштру сабљу носи у рукама, Прес'јече му платно више руку, Момчил' паде граду низ бедене, Краљеве га дочекаше слуге

На мачеве и на копља бојна,

215

220

[55] (мл сл

> с