Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

=

117

То је Раде за братство примио, Остави јој прозор на дојкама, Па јој дојке у поље истури, Каде дође нејаки Јоване,

Каде дође, да подоји дојке. Опет кужна Рада дозивала: „Богом брате, Раде неимаре! „Остави ми прозор на очима, „Да ја гледам ка бијелу двору, „Кад ће мене Јова доносити „И ка двору опет односити.“ И то Раде за братство примио, Остави јој прозор на очима, Те да гледа ка бијелу двору, Каде ће јој Јова доносити

И ка двору опет односити.

И тако је у град уградише, Па доносе чедо у кол'јевци, Те га доји за неђељу дана,

По неђељи изгубила гласа; Ал' ђетету онђе иде рана, Дојише га за годину дана. Како таде, тако и остаде,

Да и данас онђе иде рана Зарад чуда, и зарад лијека, Која жена не има млијека.“')

220

225

290

285

> (==) Кажу, да п сад из онијех прозора, гдје су сисе биле измољене, тече некака мокрина, која се низа зид - хвата, као креч, и жене, које немају млијека, или их сисе боле, носе оно, те пију у води. — У народу се нашему и сад приповиједа, да седникаква велика гра-