Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

а

96. Душан хоће сестру да узме.

Боже мили, чуда великога!

Ев' остаде двоје сирочади: Једно јесте Српски цар Стефане, А друго је сирота Роксандра, Па бесједи Српски цар Стефане: „Моја сестро, сирота Роксандро ! „Ходи мене узми господара,

»уја ми наше не харчимо благо.“ Ма му вели сирота Роксандра:

» О чу ли ме, мој брате Стефане ! „Пређе би се небо проломило, „А на небо сунце погинуло,

„Но увела тебе господара: „Богме никад ја те узет не ћу „Док не нађеш триста неимара, „Поведеш их у Шару планину, уда ти нађу до триста извора, „Па једну их жицу не саставе, „Не одведу Мисир-земљи равној; „ И направиш до три чаше златне, „Да ти воду пије сиротиња.“ Кад то зачу Српски цар Стефане, Он не жали похарчити блага, Но довати триста неимара, Поведе их у Шару планину,

25

ђевина не може начинити, док се у њу какво чељаде

не узида; за то се таковијех мјеста клоне сви, ко-

јима је могуће, јер кажу, да се и сјен чељадету може

узидати, па оно послије умре.