Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

Колико је поље Бијоградско,

Да ми падне капља од облака, Нигђе не би на земљу паднула, До на коња, али на Турчина, На Турскога бијела шатора; Колико се јунак препануо,

Од страха га увати грозница,

· Па се натраг низ чаршију врати,

Оџаку је своме долазио, Привати се коња и оружја,

И довати од града кључеве, Па се тури коњу о рамена, Нагна коња низ градске сокаке Докле дође на врата од града, Од града је врата отворио,

У вратима кључе оставио,

Па побјеже пољем широкијем Крајем војске Ћуприлијћ-везира, И побјеже у гору зелену.

Када соко у планину дође,

Ту му жарко огријало сунце На студену воду Јахорику,

Ту је био јунак починуо,

А сам собом био говорио:

» Авај, Митре, главу изгубио ! »Буд утече јутрос уз планине, »Чему брата остави својега, „Брата свога Јакшића Стјепана 2“ Хоћаше се натраг поврнути, Ема Турци кавгу учинише,

На Бијоград Стојни ударише, Ударише Турци су три стране:

сл (| от

"60