Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

598

Силна војска Ћуприлијћ-везира Ударила на врата од града, Од града се не замеће кавга, Нити пуче пушке ни лумбарде, Ев' од града врата уграбише, Ни би мртва ни би рањенога; У Бијоград Турци улазише, Па по граду веље јаде граде: Робе робље, а сијеку главе, Купе пусто Бијоградско благо, Још су добра роба заробили, Заробили Јакшића Стјепана, Турци су га жива уватили

На ђогина коња под оружјем. Колико је диван и угледан, Не ћеше га изгубити Турци, Но му вежу наопако руке,

А воде га под шатор везиру.

Кад ли дође момак пред везира,

Трипут му се свезан поклонио, Љубио му руку и кољена, Стаде везир роба сагледиват; Кад га виђе и познаде дивна, Велики му шемлук учинио: Све истури од боја топове; Па му везир одријеши руке,

И даде му коња и оружје,

Те се с њиме по ордији дичи. Кад Бијоград Турци похараше, Крену сила испод Бијограда,

"Па окрену везир Ћупрелија

И његова веља силна војска.

То

90: