Slike iz seoskog života. Sv. 3, page 83

ПУСТИЊАК 68

— Како можеш да живиш тако»

— Каког

— Тако, сам.

(Он ме погледа, погледа, па рече:

А, као, шта би ја мого више од Бога тражити!... Де ми кажи: ко овако живи ка' ја!... свега имам што ми душа жели; радим шта ја 'оћу; ту ми је мој кованлук, ту ми је... све је ту!... Што год овде видиш да је човечија рукотворина, то је моја рука порадила!... Видиш ове липе... То су биле шипчице кад сам и ја у земљу метнуо!... Па кажи ми: ко је тај што је пљуно на свој рад!... Господу се само молим: да ми да здравља докле ми је живота одредио, па кад ми дође суђен час, ја ћу склопити очи и отићи Богу на истину, где су ми и моји стари.

Никад нисам видео задовољна човека; свакога по нешто тишти, па, и ако каже: „задовољан сам“, ја никако не верујем... Али чича Пури сам морао веровати!... То доказује она топла одушевљена реч; то доказује оно ведро и глатко чело; то доказује сваки покрет његов...

Па ипак га упитах :

_—- Славе ти, чика Пуро, да ми нешто од истине кажеш!,..

—_ А што ме славом заклињеш

— То ми је језик навикао. Ми, садањи свет, тако разговарамо — рекох. — Не хоћеш да ми кажеш

— 'оћу!

__ Јеси ли се с ким потук'о>

(Он се мало замисли.

— Јесам, док дете беја'...

— Није као дете, него као човек, јеси ли се с ким потуко2

— Нисам, дијете!

— А јеси ли кога тужио»

— Никога!

— А јеси ли се с ким свадиог

— Ни с ким.

— А судио»