Slovenačka

СТАРИЈА КЊИЖЕВНОСТ пл

1785. означаван као „сва покретна и делотворна сила у раду“ слависта свога кола. А циљ, који су себи поставили Цојс и његови једномишљеници, полако се израђивао у начело, које је било много конкретније од начела Лисаничара: ишло се за „просвећивањем сељака“ помоћу „примерних дела из земљописа, природописа, поезије и т.д“ Цојс и једномишљеници су били уверени, да тих „примерних дела из земљописа, природописа, поезије и т, д“ неће бити могуће створити све дотле, док св не напишу „филолошки критична граматика и речник, који би био у складу са данашњим стањем уметности и науке“. Цојс је, дакле, појачао своје наговарање Кумердеја и Јапља, који су се трудили око граматике и речника, — а пошто је рад на граматици и речнику због недостатка помоћних средстава „напредовао као пуж“, појачао је Цојс и бригу за славистичка помоћна средства. Тада се почело штампати и треће главно славистичко научно дело Цојсовога кола: први део Линхартовога „Мегапсћ етег Сезсћећје уоп Кгап“ (Љубљана, 1788.). Уједно се радило и у другим правцима. Сви пређашњи реперторији, изузевши световну поезију у Крањској, настављали су се и попуњавали, међу осталим: филолошки, са прештампавањем Гутеманове граматике (1786, у Цељу), којој се придружио 1789. из пера истог филолога још немачкословеначки и словеначко немачки речник. А Похлин је отворио 1788. са „Забавним загонеткама и чудним вештинама беле школе“ још и нову серију популарно-забавне прове.

Кад су 1789. почели стизати гласови о Француској Револуцији и кад је 1791. изашла Хердерова манифестација о Словенима, идеологија сло веначкога језичног и књижевног препорода била је, у главном, већ израђена, иако још није била популаризована. Кад су се редови прве генерације препородитеља пред крај ХУПТ века били проредили, Цојс, кога је костобоља приковала за љуб-