Slovenačka

СОТАРИЈА КЊИЖЕВНОСТ 113

речи биле су стално велика брига Цојсова п Кумердејева. Кумердејево наследство преузе после у Цојсовом кругу Водник, који је 1800. почео писати речник, напустивши свесловенску позадину свог претходника. Кумердејев речник, који је остаоу рукопису, знаменит је у извесном погледу, јер је начелно избегавао Похлинове речи и борио се против њих. Друга свеска Линхартове историје, која обухвата доба „од првог насељења крањеких Словена до њиховог подјармљивања од Франака“, изашла је 1791. Са њом су Словенци добили почетак прве своје модерне научне историје. Књижевну прошлост споменуо је Линхарт само мимогред, а Похлин је приредио за штампу рукопис своје латински писане „ВрНоћеса Сагтонса“. Бечки пројекат „Илирске Енциклопедије“, и то на немачком језику, на коме су сарађивали Едлинг и Похлин, није био примљен у Цојсовом кругу.

Загајшек је 1792. својом граматиком, која је била писана словеначки, дао први покушај, да се бар националне науке обрађују на словеначком језику. Књигу су у Цојсовом кругу познавали, али се нису могли одлучити да подражавају њен научни језик.

После 1789. Цоје је изрично пожуривао ону словеначку пропзводњу, која му је изгледала најприкладнија за дотеривање словеначког језпка и просвећивање словеначког човека. Изгледа, да је тада јасно видео и то, какву би велику важност могле добити словеначке позоришне представе за словеначку језичну културу и за подизање угледа тога језика међу грађанским слојевима. Сам јеи даље приређивао преводе талијанских арија, које су се после певале у позоришту. Несумњиво је он придобио Линхарта за то, да је овај 1789., усред рада за другу свеску историје, први пренео на словеначки језик и на словеначко тле две омиљене туђе комедије: „Жупанову Мицку“ по немачком делу „Гле Кефдтиће“ Јосифа Рихтера

Словеначка 8