Slovenačka

14 ФРАН КИДРИЧ

(Љубљана, 1790.), п „Весели дан или Матичек се жени“ (Љубљана 1790. по Бомаршеовој „Ба ТоПе јоптпве оп 1е таласе де Езтаго“. Прва је 1789. и играна у сталешком позоришту.

Те комедије су имале извесне особине, по којима би могле бити успео почетак за развијање словеначке позоришне уметности, а ипак се у том правцу није могло наставити, јер је препородитељска идеологија још увек била само својина појединаца, Меркове „рађасћеглеЊипе“ донеле су 21. новемра 1789. за мото, место немачкога, словеначки стих; то је први словеначки текст у домаћим немачким новинама. Исти Мерк се ускоро затим први латио и реформе „пратике“, када је увео „месечне загонетке“ у стиховима. Нато се, онда, у првој трећини 1794, и Цојс одлучио, да са Водниковом помоћу покуша остварити своју стару мисао о реформи пратике. Три годишта „Велике пратике“ (1795-97.), првога словеначког забавног и популарно-поучног календара, јесу Водниково решење задатака, које је у ту сврху поставио Цоје. После трећега годишта Водник је напустио пратику, те почео у наклади штампара Егера издавати Љубљанске новице, први словеначки часопис (1797-1800.). Ту се ишло за програматичним проширењем пра_ тикарског оквира, зашто се је Цојсу чинио повољан тренутак, пошто је Водник био стално у Љубљани.

И обе ове прве словеначке периодичне и забавне публикације биле су саме по себи способне за живот. Водникове Новице нису биле баш ништа слабије од њихових немачких љубљанских такмаца. Узрок пак, што су и оне морале усахнути, био је опет само у преспором темпу популаризације препорода.

Проблем словеначке световне поезије расправљао је Цојс 1789—1800., поред везе са позориштем, где га је руководио словеначко-препородитељски