Slovenačka

116 ФРАН КИДРИЧ

кога језика у вишој школи ИЦојсов круг ни сада није дао иницијативе. Био је само одјек Кавчичеве идеологије, што се на мариборској гимназији 1791. почела посвећивати извесна пажња словеначком језику, а од 1794. даље давато је 20 стипендија из верске закладе оним ђацима, који су се одликовали при испиту пред Кавчичем приватним учењем словеначког језика. У Љубљани је тек 1795-7. у богословији Дебевец приватно предавао словеначки, али одлучујуће црквене факторе и Цојса још није уверпо о оправданости тог предузећа.

Када је Похлин 5. фебруара 1801. у Мармабруну код Беча ућутао, било је код појединих његових земљака препородитељско мишљење ве ћјасно формулирано, а уједно и његова филолошка самовоља дискредитована. И ЦПојсов круг је током следећих година (1801-9. претрпео осетне губитке. Умрли су међу осталима Кумердеј (1805. и Јапељ (1807.). Водник је предавао све предмете у највишем разреду гимназије само до 1805. а после увођења система стручних учитеља предаваој е историју и земљопис 1805-7., 1807-8. веронаку, а од 1808. опет своју најмилију гимназиску струку, историју, у којој је имао честу прилику да говори и о Словенцима.

Између млађих интелигената, који су у ђачким годинама у Љубљани могли читати Водникову „Велику пратику“ или Љубљанске новице, или слушати у позоришту певање Цојсових превода само незнатан их је број у души симпатисао са покретом или бар са неким његовим девизама као : Јожеф Шобер ; Гашпар Харман ; Матевж Равникар; Јернеј Копитар (рођен 21. августа 1780. у Репњама у Горичкој, гимназију свршио 1798—98., философију 1798—1800., Цојсов секретар до последњих дана октобра 1808. када је отишао у Беч да студира право); Јуриј Алич. У малом броју су се придруживали активним препородитељима и интелигенти, којима је већ Водник био учитељ: Јакоб Зупан ; Антон Иван Зупанчич ; Јанез Непомук При-