Slovenačka

ОТАРИЈА КЊИЖЕВНОСТ 17

миц (рођен 1785. у Залогу, гимназију свртио 1800-5., философију 1805-7., правник у Грацу од 1807.); Франц Билц

И у осталим словеначким покрајинама и средиштима осећало се 1801—9. јачање препородитељских елемената или бар словенистичких интересената. У Горичкој је почео деловати Валентин Станич, који се 1802. као свештеник вратио из Солнограда, а умукнуо је Лаврин (1808.). Станичев програм, који је већ тада почео извршавати, био је: подизање словеначких парохијана у моралном, културном и привредном погледу, а међу главним његовим средствима била је словеначка песма. Међу Корошцима, чији су народни песници Андреаш и Шустер писали без везе са тенденцијама препородитељске идеологије, бавио се у Целовцу Јапељ 1799—1807. као каноник, али ипак нису те године остале плодне за препородитељске мисли. У цељском окружју је Загајшек стално деловао у препородитељском смислу. Под упливом Голичниковим (умро 1807.) развијао се нарочито Јожеф Липолд, који је постао свештеник (1808.). И неки други старији и млађи свештеници почеше канда симпатисати са препородом. Са изразито препородитељском идеологијом је дошао међу свештенство цељског окружја Крањац Јуриј Алич. У мариборском окружју су већ секундирали Каучичу и Волкмеру знаменити препородитељски омладинци: свештеници Михаел Јаклин ; Штефан Модрињак; Јанез Нарат; ЈЉБубљанац Харман, ит.д. Поред Нарата, Јаклина, Модрињака, те свакако п Хармана, било је још пет других свештеника 1808—4. тако ориентисаних, да су могли сачињавати своју организацију за израду граматике и речника. Међу философе или богословце у Грацу дошао је у јесен 1806. као типични представник крањске препородитељске омладине правник Примиц. Почетком ХТХ века приспела је у Беч једна читава група Крањаца, који су већ били у препородитељској струји или чак већ и