Slovenačka

118 ФРАН КИДРИЧ

активни: 1806. Јуриј Зупан на теолошки факултет; а последњих месеца 1808. правник. Антон Зупанчич и Копитар, који је такође хтео студирати право. Некако у исто време са Копитаром стигао је и барон Ерберг, који је дошао за женом, васпитачицом на бечком двору, те је и сам постао у пролеће 1809. васпитач младом царевићу.

Централна личност препородитеља остао је читаво то време Цојс, и поред тога, што га је 6олест све више освајала и што је економски све горе стајао, и поред неуспеха са часописом. После разних безуспешних покушаја пређашњих година, словеначки су препородитељи успоставили сада трајне личне везе са озбиљним представницима научних славистичких покрета код осталих Словена (Јапељ—Линде, Водник—Добровски, Копитар —Добровски). У то доба, од свих дотадашњих припрема за граматику и речник изишла је само Копитарова граматика (1809.), прва модерна дескриптивна граматика словеначког језика. Питање о азбуци поставио је поново Добровски, који је желео да олакша тешкоће писања међу појединим Словенима Водник, који је познавао и раније покушаје, још се није усудио да се лати тог проблема, док му је међутим Копитар већ у граматици посветио врло много простора. За позориште је стари барон престао да приређује словеначке арије. Водникова прерада Коцебуовога „Наћпепзећјаг“, под насловом „Тинчек петелинчек“, коју су играла деца 1808. у љубљанском сталешком позоришту, једини је доказ о интересу за словеначке комаде у то доба.

Обнављање словеначких листова није покушавано. Међутим је добила Љубљана 1808. нов немачки лист, „Гађасћег Уосћепћа“. Поред све пажње према „домородним“ темама такав немачки лист у Љубљани био је већ опасан за процес препорода, јер је позивао младу интелигенцију немачкој песничкој формулацији.

Интерес за народну песму развио се у великој

Р