Slovenačka

СТАРИЈА КЊИЖЕВНОСТ 121

тралне школе); Равникар (канцлер централне школе); Водник (1810—11. управитељ гимназије, 1811 —18. професор а уједно надзорник основних школа и занатске школе). Он је био члан француске ложе „Пријатеља краља римскога и Наполеона“ (отворене 1. фебруара 1812... Међу француске симпатизере треба убројати свакако и јанзенисту Јакоба Зупана, који се 1809. нагло вратио у француску домовину. Изразити франкофил је био стари Куралт, који се фебруара 1812. после разних незгода, вратио у Љубљану, но остао без службе.

Када је одбијен план, да би се у словеначким покрајинама у школе увео српскохрватски језик, Водник је сам, са нервозном журбом, приредио ва штампу нове словеначке школске књиге. Тим је дао основу за пословењивање основне наставе и за уважавање словеначког језика у средњој школи. Водник је стално имао у евиденцији и остале научне планове из старога Цојсова програма. Граматика је, наравно, била у том школском програму (1811.). Али ниједна од објављених школских граматика није, сравњена са Копитаровом, значила неки напредак. Рад на речнику је Водник тако убрзао, да је могао 15. јуна 1813. почети тражити преплатнике и обећавати, да се штампа може почети после два месеца, дакле у другој половини августа 1813. Штампање речника, који није био на истом нивоу са Копитаровом граматиком, није се ипак почело, и то у главном с тога, што су Водник, пи нарочито Копитар, преозбиљно узимали Добровекога питање о реформи словеначке писане азбуке.

Што се иначе у словеначкој „Илирији“ објављивало немачки или француски из научне филолошке области, биле су, у главном, прештампане ствари и реферати. Водник је други словеначки филолог, који је на словеначком расправљао о словеначкој граматици, а први, који је то учинио и за један туђ језик (француски).

Свакако у нади на какве словеначке представе