Slovenačka

СТАРИЈА КЊИЖЕВНОСТ 125

изгледало је, као да филологија хоће да потисне у страну све друге задатке (1820. збор у Бечу уз суделовање Копитарово ; 1824. граматика Дајнкова, 1825. Метелкова, свака са новом и друкчије писаном азбуком). Али је световно песништво већ у првој деценији после Водникове смрти ипак узимало маха, мада је већина ствари остала у рукопису. Различни ву били мотиви за ту словеначку поезију : покаткац жеља, да се са морализаторским текстом потисне народна песма; понегде жеља, да се за познату мелодију нађе словеначки текст (нарочито у Штајерској); обично пак романтичка народна ревност, по којој је сваки свестан Словенац сматрао некако за дужност, да богати „поезију“ као један од атрибута народности. Велика већина нисаца беху свештеничкн кандидати и свештеници, те је ствар свештеничким круговима изгледала тим мање опасна, што је само изузетно тек понешто штампано, и то у немачким листовима Народне песме скупљао је Андреј Смоле, трговац и поштар са ванредно јаком препородитељском идеологијом,

Око 1829—80. почеше долазити до важности нови књижевни органи а и нова средишта, за словеначки препородитељески покрет и књижевну активност. У Љубљани је 1829. библиотекар Кастелиц, уз помоћ Прешерна, професора и касније библиотекара Чопа и других покренуо Чбелицу (Пчелицу, (1880—4.), први словеначки књижевни алманах са новим амбицијама. На том су листу, поред уредника, сарађивали још пи Прешерен, Поточник, Јарник и др. У Целовцу је 1829. почео међу богословима живо деловати нови спиритуал Сломшек. Он је васпитавао писце, међу којима су писали стихове Јанез Крумпак, Јожеф Пиркмајер, Фелипцијан Глобочник, Валентин Орожен и т. д. У Грацу је 1880. почео деловати Станко Враз, у чијем су друштву, поред вође, певали још и Фрањо Миклошич, Вогрин, Даворин Трестењак и др.

Чбелица је била прва словеначка одлучна ма: