Slovenačka

128 ФРАН КИДРИЧ

религиозни орган, где су, у смислу његовог верског програма, суделовали са својим чланцима и песмама његсви ученици.

Књижевни и јевични словеначки препород био је осамдесет година после штампања прве јавне пропородитељеке манифестације, у Похлиновој граматици, већ у таквом темпу, да би могао напредовати п без мартовске револуције од 1848. год. Но књижевни препородитељи, којима је било стало до тога, да привуку интелигенцију словеначкој књижевности морали су рачунати и са два велика недостатка: Немци, а нарочито владини кругови, из страха пред политичким панславизмом, обратили су већ бодру пажњу на словеначки препород; а еловеначко друштво, као потребна позадина књижевности, могло се развити само са проширењем политичких права на шире слојеве народа. => 2"

Прешерен. Из множине стихотвораца, чија је реч данас, ако је не чува омиљена мелодија, мртва, издижу се само двојица, чија песма још живи; то су Станко Врав и Франце Прешерен. Први је из оторчења, што своје источно-штајерско наречје и „крањеки“ литерарни језик није могао спојити у једну струју, и из жеље, да се прикључи опсежнијем књижевном кругу, са књижевном „Словенијом обрачунао; он је, у истини, дошао до важности међу првим илирским књижевницима, али је у развојној линији словеначке поезије остао без места. — Франце Прешерен је први словеначки писац, који је певао из унутрашње уметничке потребе, и који је одмах поставио словеначку поезију уз најбоље вредности савремене књижевне Европе.

Прешерен је дете сељачке, но необично снажне горењске крви, (рођен 8. децембра 1800. у селу Врба код Бледа). Међу ужим сродницима имао је само за свог живота шест свештеника. После студија у Љубљани (1818—21.), одлучио се против воље сродника за лаички позив, (у Бечу је 27. марта 1828. промовиран за доктора права).