Slovenačka

СТАРИЈА КЊИЖЕВНОСТ 129

Низ разних догађаја и праваца утицао је одлучно на његову судбину и поезију. Хтео је да живи од свог стручног посла, јер и помисао да би живео на рачун књижевности беше му сасвим туђа. Донео је са собом ив Беча већ више песама, од којих је једна била и објављена 1827. Али приликом тражења положаја наишао је на огромне сметње. Хтео је постати адвокат, те је 1822. почео са праксом у канцеларији љубљанског адвоката д-ра Баумгартена; међутим је 1829. прешао у државну службу и постао бесплатни практикант код прокуратуре у Љубљани. Ту је узалуд молио за једну расписану припомоћ у Целовцу 1829. и 1880., јер су у Целовцу давали првенство својим практикантима. Пошто су се изгледи адвокатских кандидата у Крањској 1880. поправили, иступио је из државне службе, те отишао јануара 1832. у Целовац, да се приправи за адвокатски и судски испит код тамошњег апелационог суда. Но у сведоџби од 1-УГ 1882. добио је најнижу позитивну оцену, и та квалификација, која иначе није била правилан израв његовога знања, постаде за њ судбоносна. После испита опет је радио у канцеларији д-ра Баумгартена, а од 1-Ш 1884. у канцеларији пријатеља д-ра Кробата. Молба за расписано адвокатско место у Љубљани била му је током 13 година пет пута одбијена. Два последња пута, 1848. и 1845. он је био одбијен с тога, што га је полиција сматрала опасним. Тек после, када су адвокатуре установљене у Крањској и изван ЈЉубљане, добио је Прешерен исту у Крању, куда се преселио септембра 1846.

Необично несрећан беше Прешерен са својом моћном еротиком: љубав са неком Кљун, „немшкутом“ (понемченом Словенком) из Граца, према којој се још 5. П 1882. осећао обавезан, ускоро се раскинула, јер је био преслаб кореспондент. Јулија Примиц, кћи једне богате трговачке удовице у Љубљани, која му је после повратка пв Целовца

Словеначка 9

=