Slovenačka

132 ФРАН КИДРИЧ

„Крштење на Савици“, причу у стиховима, или баладу „Рибар“, „Изгубљену веру“ у женску, „Моћ сећања“, „Морнара“, „У спомен Андреја Смолета“, „У спомен Матије Чопа“, или величанствену народну химну „Здравица“.

ЈЉубав према женки и домовини дају његовој поезији основну, али не и једину ноту. У њега нема наметљиве тенденције, која је значајна за европске књижевности у доба после јулске револуције; исто тако узаман тражите код њега и званичних пригодних песама, са којима су се такмичили други љубљански словеначки и немачки стихотворци, или опортуно прослављање идеја, које не би биле његове само „Крштење на Савици“ чини некакав изузетак, који није остао без последица за уметничко стварање у тој „повести у стиховима“, зачетој ипак сигурно и из унутрашње потребе).

Цели је низ формалних проблема, које је поставио себи Прешерен већ пре своје уже везе са Чопом, а којима се после уз Чопа сав посветио. Хтео је да нађе и унесе: посебан тон; складност међу обликом и садржином ; увађање разних европских, нарочито романских облика (строфе северних балада, отава рима, шпанска асонанца, терцине, сонет, газела, глоса, сонетни венац, трполет, нибелуншка строфа); тражење нових форми (Певачу); мирноћа, умереност, милозвучност, ритам, природна сразмерност и т. д. Његов епитет има основа више у антици него у романтици, а митолошког апарата се полако отреса. Крај све разноврсности употребљених уметничких облика, форма му је и садржина ипак остала једна те иста. Језик његових /1оезија је домаћи и органски. Прешерен је био врло брз стихотворац, али уједно тако прожет величином песничке мисије и тако строг аутокритичар, да је имао до краја свога књижевног рада само 117 словеначких и 15 немачких песама потпуно спремних за штампу. Објављивао је своје ствари од 1821. у немачким љубљанским листовима, после у Кастел-