Slovenačka

НОВИЈА КЊИЖЕВНОСТ 137

Истина, ускоро је завладао опет апсолутизам и централизам, место Метерниховот Бахов, и почео је гушити наш просветни и јавни живот. Лист за листом је нестајао, а други су се тешко борили за живот, међу њима као најважнији Новице и Зтодња Даница. И „Друштво св. Мохорја“ је из године у годину све више венуло. Но ипак је још живео млади нараштај, који је година 1848. пробудила и привукла на народни рад; морао се истина, привремено уклонити пред непријатељском државном влашћу, али се приправљао и дозревао за успешнији и обимнији рад, који га је чекао после десет година.

И књижевност је доживела са г. 1848. велик преокрет. Чини нам се као брза планинска река, која избија из тесне горске долине на широку равницу и ту се дели на много плитких, лених рукава; треба времена и нових притока, да би себи ископала шире и дубље корито Колико је било задатака, које је видела омладина пред собом! Поред лирског и лирско-приповедачког песништва, које смо дотада једино имали, требало је створити епику и драматику, и поред поезије у везаном елогу и приповедачку и научну прозу, а поред тога још и критику и преводну књижевност. То је све захтевала већ и жеља, да се покаже иста вредност словеначког са другим културним језицима. Деценије су требале док су се ти планови остварили, а неки се од њих још ни до данас нису сасвим извршили. Разумљиво је, дакле, да упркос великим тежњама и озбиљном настојању успеси у почетку нису били велики.

У словеначком песништву је настала башу почетку новог доба осетна празнина смрђу великога песника романтике Прешерна. Место њега се био прочуо главни песник Новица, јован Весел-Косески (рођен 1793. у Косезама код села Моравче, умро као пенз. финансиски саветник 1884. у Трсту), који је својим реторски и ритмички снажним, али мисаоно