Slovenačka

НОВИЈА КЊИЖЕВНОСТ 139

чењак Матија Ваљавец (рођен 1881. у Средњој Бели, над Крањем, умро као пенз. професор и академик 1897. у Загребу; „Песме“, 1855.). Он се доцније огледао и са епом („Зора и сунца“, 1867.).

Са великим жаром, но у почетку са врло малим успесима бавили су се млади приповедачком провом ; још најбоље су успели Лука Светшец (рођен 1826. у Подгори код Камника, нотар, умро 1921. у Литији) и доцнији оригинални приповедач Јанез Трдина (рођен 1880. у Менгшу, 1858—67. професор у Вараждину и Реци, умро 1905. у Новом Месту); Они су хтели створити словеначку новелу, понајвише на романтичном темељу народне историје и традиционалне књижевности, а огледали су се и на епу; Трдина се осим тога доста сретно обележио и у књижевној критици, као један од првих међу Словенцима. Више анегдотног карактера су приповедачки покушаји /осипине Урбанчич- Томанове Турноградске (1888—54.). У свима тим покушајима осећамо на сваком кораку, како је композиција неспретна, техника приповедања. и дијалога невешта, новојезични израз не одговара ствари и појму, како је још граматички и синтактички често погрешан. Још је потребан био човек, који би нам створио словеначку прозу.

Човек, који је то извео, био се појавио одмах после преврата и следећих година је сазрео и постао средишња личност словеначке књижевности идућих деценија. Био је то Фран Левстик.

Фран Левестик је рођен 28. септембра 1881. у Сподњим Ретјама код Лашча, свршио је без матуре гимназију у ЈБубљани (1845—58.) п студирао 185455. неколико месеци богословију у Оломуцу и славистику у Бечу; затим се издржавао као домаћи учитељ, читаонички секретар, уредник, састављач словеначког речника и др. по равним крајевима, највише у Љубљани ; на послетку се бавио у Бечу, где је постао 1870. чиновник у уредништву словеначког издања Државног Законика; 1872. је скрип-