Slovenačka

140 ИВАН ГРАФЕНАУЕР

тор лицејске књижнице у Љубљани, где је умро 16. новембра 1887. Његове „Скупљене списе“, у пет свезака, издао је Левец 1891—95.

Тек што је свршио гимназију, прославио се као лиричар збирком „Песме“ (1854. Његова ведра, млађаног хумора пуна песма представља према Претерновој елегичности и Косесковој патетичности нов тип у нашој књижевности. У доцнијим годинама је, после филолошких студија, изгубио много од своје младићске непосредности у корист строгог, исклесаног језичког и метричног облика. Он је, заједно са Стритаром, створио и своју школу, која се после изметнула у епштонском формаливму. Највећа је Левстикова заслуга, што нам је створио нову словеначку прозу. Његов „Мартин Крпан“ (1858. класична је приповетка прве словеначке новелистике, основане на народним мотивима; одломак „Десети брат“ (1862.) је једна од првих словеначких карактерних приповедака; у „Путовању из Литије до Чатежа“ (1858. је сјајно нацртао низ наших сељачких типова и развио цео план за будући словеначки књижевни рад У делу „Погрешке словеначког писања“, (1858. показао је и теориски како треба писати словеначку прозу. Ови ти списи били су младом нараштају прави школски узори за добар, чисто словеначки народни стил. Одлучно је утицао на савременике и као критичар, филолог-пуриста, оштар књижевни и политички сатиричар, и као радник на просветном и политичком пољу Као књижевник и политичар био је душевни вођа младословеначког покрета и зато је много пута дошао у оштар сукоб са консервативним старо словеначким вођом Блајвајсом.

Леветик је помагао да се оснује и први еловеначки књижевни орган Словенски Гласник (185868.). Основао га је корушки књижевни организатор Аншон јанежич (рођен 1828. у Лешама у Рожу, од 1858. професор словеначког језика на целовачкој