Slovenačka

142 ИВАН ГРАФЕНАУЕР

У новелистици су се огледали: и доцнији преводилац Валеншин Мандељц п доцнији политичар Валеншин Зарник, који је био и хумориста. Између млађих савременика писали су новеле Иван Весел-Веснин (рођен 1840. у Менгшу, умро 1900. као жупник и декан у Трновом код Илирске Бистрице), који се доцније прославио као песник преводилац („Псалми“, 1892,; „Руска антологија“, 1901.), и /анез Менцинтер (рођен 1888. на Броду код Бохињске Бистрице, умро као адвокат 1912. у Кршком), који је, међутим, знаменитији по својим доцнијим културнофилософским и сатиричним приповеткама.

Код већине тих списа превлађују мотиви етнографске и историске романтике, али опажамо како се корак по корак усавршавапа техника композиције, дијалога и приповедања, како је оживљавао стил умесном употребом метафоре и метонимије и како је расла спретност у језичном изражавању и то, по Левстиковом узору, увек у вези са припростим народним говором. Но потстрек, који су дали Јенко и Левстик за карактерну причу у тој типичној новелистици Словенскогта Гласника (осим код Ерјавца) још није донео нарочите плодове. То се догодило тек код Јосипа Јурчича, са којим је но-. велистика овог круга достигла свој врхунац, а словеначка приповедачка књижевност доба свог првог цветања.

јосит јурчич се родио 4. марта 1844. у Муљави на Долењском, свршио љубљанску гимназију 1865., студирао у Бечу класичну и славенску филологију и постао 1868. новинар; био је сауредник и после кратког прекида главни уредник Словенскога Народа, прво у Марибору, а од 1872. у Љубљани, где је умро 8. маја 1881. „Скупљене списе“ у новом издању издаје Иван Пријатељ од 1919. „Списе“ (10 свезака) спремио је Иван Графенауер, 1917—28. Полазећи од фолклорне романтике Левестиковога Крпана и историске романтике Валтера Скота, покушао је Јурчич остварити Левстиков књижевни