Slovenačka

146 ИВАН ГРАФЕНАУЕР

идеализам, који је волео садржајно ннтересантне, изванредне доживљаје и заплете и осећајно и умно надпросечне личности,а у погледу облика све се више обртао формализму; вођа му је био Стритар; и романшички реализам Јурчичев, који се држао више реалности, премда ни он није сасвим одбацивао све романтичке реквизите. Он је полако водио у поетски реализам, и крајем тога доба се почео, донекле, приближавати већ натурализму. Новелистици, коју је неговала већ пређашња генерација, додала је нова пре свега роман, па осећајну новелу и прве покушаје драме. И књижевна критика је веома напредовала Водећа личност био је у почетку тога доба неоспорно /осит Стритар. Родио се 6. марта 1886. у Подемреки код Латча, свршио гимназију у Љубљани (1855. и старокласичне студије у Бечу, за тим је био домаћи учитељ, од 1873—1901. и гимназиски професор у Бечу. 1923. му је домовина поклонила дом у Рогашкој Слатини. Тамо је умро 95. новембра 1928. Прве песме је Стритар објавио до душе већ као гимназиста у Згодњој Даници (1851. и 1858.) али после тога је до тридесете године ћутао, све до појаве у Класју, Гласнику и Младици. Главно Стритарово дело је Звоно, које је донело све важније списе његове; неко време је сарађивао и у Љубљанском двону. Посебно су му изашле „Песме“ 1869. „Бечки сонети“, 1872. „Сабрани списи“, 1887—1899.), низ омладинских књига „Под Липом“ 1895. и друге различне песничке мање ствари.

Стритар је својим широким видокругом и бсигурним естетским расуђивањем високо надмашио све савременике (познавао је све главне западноевропске језике и књижевности) и привремено је повукао за собом чак и по природи њему сасвим супротног Јурчича. Његов Свон је био водећи књижевни лист свога доба и уопште први строго књижевни часопис словеначки. Али као песник и