Slovenačka

НОВИЈА КЊИЖЕВНОСТ . 149

бито женских, које је у првом реду занимају, сродна је немачкој женској забавној приповеци. . (Марлит, батфепјацђе роман).

Више епигонског карактера су приповетке и романи Антона Кодра (1851—1918.), главнога приповедача целовачког Креса, и његовог уредника, заслужног школског писца /акоба Скеша (18521912.). Представници старијих традиција су још као приповедачи /осип Огринец (1844 —1879), који је написао п веселу игру („У Љубљану је дајмо“, 1868.), пи Фран Целестин (1848—1895.), који је постао доцније књижевно-културни есејист.

У друштву са Стритаром развио се и знаменити прозаиста Фран Левец (рођен 1848. на Јежици код Љубљане, у Бечу је био члан Стритарева књижевнога друштва, професор у Горици пи Љубљани, на послетку покрајински школски надзорник, умро пензиониран 1916. у Љубљани). Прославио се нарочито прикладним књижевно-историским животописима у Овону п у другим часописима и као књижевни организатор; био је први уредник Љубљанскога Звона; направио је као одборник и дугогодишњи председник Словенске Машице од њенога Летописа први словеначки научни орган, па оживео и њено занимање за лепу књижевност (Забавна Књижница; Кнезова Књижница). Као уредник Љубљанскога овона бпо је један од првих унапређивача поетског реализма, иако зато још није постао искључив, а код Словенске Матице је доцније приправио пут и почетницима модерне приповетке, Ивану Цанкару и Ксаверу Мешку.

Реалистички, Стрптару противан правац водио је у Љубљани Фран Левстик, ув њега са Левцем и Керсником и Јурчич, који је основао у Љубљани прво Словенску књижницу (1876—1889.), а затим прихватио 1881. Љубљански одвон п издао ту главне списе свога зрелог доба. Љубљански Звон је после, са одабраним кругом еарадника, водио реализам до победе, мада га није могао неговати