Slovenačka

НОВИЈА КЊИЖЕВНОСТ 151

већ и његове социјалне сукобе. Написао је и низ хуморески и популарних приповедака. Јачина Керсникова није толико у јединственој изради, нити у доследној мотивацији радње, колико у верној карактеризацији појединих типова и целих животних слојева, у живом сликању великих призора и у окретној приповедачкој техници. Са Кересником је достигла словеначка новелистика ХТХ столећа свој уметнички врхунац; његов стил је одлучно утицао на сву млађу уметничку генерацију.

По развитку и по садржајним мотивима Керснику је донекле сродан његов ближи земљак Фран Дешела. Родио се 1850. у Моравчама на Горењском, свршио гимназију у Љубљани (1871. и философске студије у Бечу, био од 1876. суплент у Бечу, и управитељ у Новом Месту. Пензионисан је живео од 1906. у Љубљани, где је умро 1926. Сарађивао је највише у ЛЉубљанском двону, Дому и Свешу, Словенској Матици и Мохоровом друштву. У првим приповеткама („Мали живот“, „Велики гроф“, „Пегам и Ламбергар“) ишао је Јурчичевим трагом, само што је већу пажњу посвећивао цртању средине, а ускоро се придружио приповедачу критичар живота. То даје његовим списама известан сатирично-хумористични карактер. При том се није ограничавао на један посебан слој и на једну посебну погрешку друштва; али ипак му је, као и Керснику, понајмилија сељачка и паланачка средина п најрадије слика етичке, социјалне и економске проблеме („Тројка“, „Родољубље у покрајини“, „Рад и новац“, „Саученици“, „Саобраћај странаца“, „Светлост и сенка“). Написао је и низ сатиричних хуморески и неколико веселих игара („Учењак“).

Још изразитије су сатирични списи већ споменутога /. Менцинтера („Изабрани списи“, досада четири свеске, од 1911. даље), који се после дугог ћутања опет посветио приповеци у ЛЉубљанском Овону. Написао је неколико књижевних сатира и