Slovenačka

158 ИВАН ГРАФЕНАУ ЕР

винар Етшбин Кристшан (рођен 1867.) и поборница женске еманципације Зофка Кведрова (Јеловшекова, Деметровићка, 1878—19926.), која је доднијих година писала највише српскохрватски. Више по свом посматрачком дару, него по садржини или стилу, сродан је са натуралистама хумориста Радо Мурник (рођен 1870.).

Али, књижевна будућност у Словеначкој није припала натурализму, већ новој „модерној“, импресионизму и симболизму, који се брзо пробио из натуралистичко-декадентских почетака и подражавања француских и немачких узора до крепке оригиналности.

Претходник новог правца био је у неколико Ксавер Мешко (рођен 1874. у Св. Томажу у Словеначким Горицама, 1898—1919. свештеник у Корушкој, од 1921. у Селима код Словењграца). Свој етички идеализам изражавао је најпре у натуралистички замишљеном материјалу (прељуба) и стилу старијег породичног романа („Куда пловимо“, 1897. као књига 1927.), али је ускоро нашао складнији облик у субјективизму модерне лирске, нарочито исповедне и мемоарске новеле. („Слике и приче“, 1898 —99. „За тихих вечери“, 1904, „Мир божји“, 1906. и друге), и симболичног романа („На Пољани“, 1907.), у којима се стапа топло социјално саучешће са меком елегиком. Написао је више драма, легенди и омладинских књига. |

Прави оснивач и уједно највећи уметник словеначке новоромантичке, симболистичке, новелистике био је Иван Цанкар. Родио се 10. маја 1876. на. Врхники, свршио реалку у Љубљани (1896.), отишао у Беч да студира технику, али се одмах посветио искључиво књижевном позиву, станујући до 1909. са малим прекидима у Бечу, затим на Рожнику код Љубљане и у Љубљани, где је умро 11. децембра 1918. Сарађивао је у свима важнијим словеначким листовима. Издао је већи број књига, већином новелистичке садржине, а и песама и