Slovenačka

184 ФРАНЦЕ МЕСЕСНЕЛ

су се њихови производи ширили по свему словеначком подручју чак онамо до прага саме Италије; обрађивале су већином мрамор, који важи као специфично талијански материјал. Најважнији заступници барокног кипарства су домороци Михаел Куса и Лука Мислеј, а од странаца Јакоб Контиери из Падове. Одличног уметника добила је Словеначка са Франческом Робом из Млетака, који се као Мислејев зет одомаћио у Љубљани и саградио јој, поред многих олтара, њен највећи понос, мраморну фонтану пред магистратом са симболима словеначких река. Роба је био уметник великих квалитета и са нарочитом отменошћу је стварао дела, пуна формалне зрелости. Многобројни познати и безимени кипари у служби барокне архитектуре, која је захтевала свестрани сјај декорације, израдили су многобројне фигуре, међу којима налазимо дела велике савршености. У њима је здружена са патетиком времена сва формална рафинираност, која често прелази преко могућности материјала и сведочи о свестраном развоју кипарства у Словеначкој. Посебан чар провинцијалних цркава чине тада богато резани, фигурама украшени позлаћени или полихромирани олтари, који у ХУШ веку губе своју тектонску диспозицију и постају свечани оквири олтарних слика.

Сликарски развој, који је био у ХУ веку прекинут, ојачао је у време противреформације и достигао врхунац у ХУШ веку. Сликарство није више ограничено на само црквену декорацију, него захвата и у све гране живота. Ренесансних радова у талијанском смислу било је у Словеначкој врло мало. Круг Хренових сликара није имао једне водеће личности, која би својом стваралачком снагом могла дати важнија дела. Зато су ретки 0об6лици тога времена понајвише занатски производи, у којима се огледа репрезентативни мир јужнога стила. Карактеристично је, да су се тада појавила имена словеначких уметника у историји та-