Slovenačka

УМЕТНОСТ 185

лијанске уметности; а Словеначка је добила дела првих талијанских мајстора, Тинторета, Тицијана, млађега Палме и других.

Већ у ХУМ веку одомаћује се у Словеначкој портрет са свима знацима самосталног уметничког дела. Портрете налазимо, истина, већ на заветним фрескама позне готике, али њихова сврха није приказивање истинитог лика модела ; тек у графичним портретима словеначких реформатора долази до важности жеља да се слика натуралистички. У ХУП столећу, када почиње долазити до значаја тежња за већом репрезентативношћу, сликају портрете већином Низоземци, који су се у Словеначкој заустављали на својим путовањима за Италију. Међу њима је био један сликар знатне вредности, кога познајемо по његовом сликарском имену Алманах. Туђи портретисти су деловали у Словеначкој још кроз цело ХУШ столеће; најважнији су Даниел Савоје, Давид Рихтер и Јанез Лука Кракер. Међу домаћим портретистима се одликују Јанез К. Мотбас, Јанез Ф. Гладич, Михаел Рајнвалт, Вергант, Мецинтер и цео низ анонимних мајстора, који су сликали небројене портрете црквених достојанственика и племства.

У ХУШ веку цвета барокно сликарство са неслућеном моћи. Поред портрета и световних декорација настају црквене фреске великих димензија и олтарске слике које представљају најрадије мучеништва светитеља. Сврха барокне црквене фреске је у суштини друкчија него што је била сврха дотадашње зидне или таваничне декорације. Док је средњевековна зидна слика пљосната, дакле се слаже са зидом и не захвата у реални архитектонски простор, те је ренесансна декорација са оквиром тако изолирана, да има функцију самосталне слике, — дотле захвата барокна фреска у сам простор, ствара иреалан простор и представља широке погледе у небо или његове визије. Тако се својом функцијом потпуно уживи у зграду са ње-