Slovenačka

194 СТАНКО ВУРНИК

струци, те да није чудо, што нам је оно време дало Глауса, јединога словеначког светски славног музичара !

Тада је свакако морала цветати и инструментална музика. За време Трубарово већ су се мисне песме пратиле са оргуљама и оркестром. Љубљана има своју градску музику. Код љубљанске стоне цркве и у манастиру Стични постоје музичке школе. Покрајинска школа (протестантска) у Љубљани, за коју је наставни план израдио А. Бохорич, давала је поуке теоретски и практично о фигуралној и коралној музици.

На жалост, музика пре Галуса врло мало нам је позната. Али, мада немамо сачуваних ни радова ни записа из тога времена, ипак је морала бити ту већ прилична музичка традиција, када се могао Галус Петелин из ње уздићи до толике висине |! Он је био рођен у Крањској г. 1550., вероватно у Рибници на Долењском, а умро је дне 12. јула 1591. у Прагу. Као младић био је капелник оломушког бискупа Станислава Павловскога (1580—1588.), а од г. 1586. до смрти је био кантор код св. Јована на Брегу у Прагу. Од немачког цара је добио г. 1588. привилегисану дозволу за издавање својих композиција на десет година. Галус је за средњу Европу оно, што је велики Палестрина за Италију. У словеначкој музици значи Галус врхунац и крај градације контрапунктне полифоније: Слаткоња Пруткх — Галус, па и још доста више; он важи као високо-ренесансни реформатор низоземске полифоније у идеалистичком и субјективистичком смислу, као што смо већ споменули код музичке естетике наших верских реформатора (осећај, израз, крома). Галуса сматрају средњеевропски водећи музичари као уметника, који је за север био посредник неких особености стила млетачке школе, односно њихове хармонике п хроматике, иако Галус никад није био у Млецима, него се учио из дела туђих музичара, која смо имали ми сами код нас,