Slovenačka

МУЗИКА 195

Познавао је низоземску, немачку, француску и талијанску музику свога времена и још прошлих времена ХМ! столећа, како то можемо јасно разазнати из његових композиција. У своме делу „Мимешп орпв ћаттотагши,“ Галус је реформатор, који на тековинама свога времена широко гради даље. Дао је, као Палестрина, старој контрапунктној низоземској машинерији срце и душу израза, почео је интерпретирати текст тако, да му полифонија није више циљ, него средство уметничког израза у модерном смислу. Галус је један од првих мелодика средње Европе.

У ХУП и ХУШ веку немамо више да забележимо толико личности, као у ХУ! столећу. Та два столећа су доба световне, оперне музике барока, која, међутим, код нас није показала толики полет у музици, као у сликарству. Доба противреформације значи у нашем уметничком развоју моћно продирање романистичког стилског елемента у традиционалну творевину. Све дотле је била словеначка култура орментисана сасвим северозападно, немачко-средњеевропски; а сад је продирање јужњачког

лемента изазвало у њој неки унутрашњи отпор.

Уопште су прилике за време Тридесетогодишњег Рата, заједно са противреформациским борбама, биле неповољне за цветање уметности. Тако је сва наша уметност у првој половини ХУП столећа сиромашна пи стерилна, те има мало већих вредности. У другој половини побеђује код нас талијански утицај потпуно: језуите и црква су му својим утицајем утрли пут, и крајем ХУП и почетком ХУШ столећа код нас је талијанска барокна уметност на врхунцу; са њом долази до важности и талијански музички стил „који цвета скоро до средине Х1Х столећа.

Глава наше противреформације, бискуп Томаж Хрен, као велик мецена учинио је музичком развоју свога времена велике услуге. Бринуо се с много успеха о напретку наше црквене музике, Закључујемо, да је тај наш противреформатор, који

13,