Slovenačka

198 СТАНКО ВУРНИК

Рихар (1796—1863.), сматрао се пола столећа као најодличнији музичар. Компоновао је преко 500 црквених композиција, (зборови, праћени са оргуљама) у духу закаснелог талијанског рококоа и модернијег класицистично-раноромантичног смера, који је доцније, за време реализма Ферстеровога круга, био тако живо оспорен. Одличан композитор био је и /уриј Михевец (1805—1845., који је компоновао више опера и једну оперету. Стилски је Михевец класичар, који већ прелази у рану романтику. Одликују га строга форма и осећајна мелодика.

Средином тога века је процветала световна хорска композиција у стилу позне романтике и јако национално обојена, са осећајном мелодиком. Главни заступници су јој били: Јуриј Флајшман (18281874); Мирослав Вилхар (умро 1871. соло песме са клавиром, клавирске композиције, оперета „Јамска Иванка“ 1850.); даље Чех А. Недвјед 1827—1396.), композитор, учитељ музике и диригент у Љубљани; Камило Машек (1880—1859.). оснивач првог словеначког музичког листа Цецилиа, композитор ораторија, црквених и световних песама, клавирских и инструменталних композиција, аутор двеју певачких школа; Ф. С. Адамич, световни пи црквени композитор; даље Штајерци браћа Ипавци: Бењамин (1829—1909.), композитор оперете „Птичји кавез“ и опере „Техарски племићи“, и Густав (1881—1908.). Даворин јенко (1835 —1914.), композитор химне „Напреј застава славе“ и наше државне химне „Боже правде“, био је душа београдскога позоришта од г. 1871. до 1895. Компоновао је и неколико опера и музику за 30 драма.

Крај талијанистичком класицизму у нашој црквеној музици учинила је маркантна личност Чеха А. Ферстера, значајног композитора и педагота. Његових световних и црквених композиција је око 800, међу овима две опере: „Горењски Славуј“ и „Дом и род“ Био је уредник Дрквенога