Slovenačka

МУЗПКА 159

Гласбеника м срце наше религиозне музике дуго година. Одгајио је скоро сву данашњу црквеномузичку генерацију.

У другој половини Х1Х столећа су у знаку музичког реализма, више или мање под Ферстеровим утицајем, радили композитори : Вавкен, Фајгељ, Хајдрил, О). А. Хрибар, Ј. Алјаж и П. Хуголин Сатнер, овај последњи већ модернији, умерено импресионистички композитор више инструменталних миса, ораторија , „Аввитро,“ кантата „Маслини,“

„У пепељавој ноћи“ „Јефтејева заклетва,“ „Сочи“, и опере „Тајда.“

(Опереке композиторе крајем ХГХ столећа имамо у В. Парми (1858 — 1924), који је компоновао опере: „У РХ. гроф цељски“ „Ксенија,“ „Стара лесма,“ „Златорог“ и оперете „Царичине амазонке,“ „Лукави слуга,“ „Венерин храм“ пт.д,теу М. Шпрци (Ристу Савину), који је дао опере „Лепа Вида,“ „Госпосветски сан“ и „Матија Губец,“ даље драматски призор „Последња стража, „Плесна легенда,“ п балет „Чајна луткица. :

Године 1872. основана је „Глазбена Матица“ у Љубљани. Негује певање, има певачку и инструменталну школу. издаје композиције. Њен садашњи директор Машеј Хубад (рођен 1866) много је учинио за културу словеначке песме. Године 1897: основано је „Друштво св. Цецилије,“ које негује црквену музику.

Од још живих црквених музичара да споменемо: поред мелодика Сантера, још Е. Хохрајтера, В. Водопивца, Ф. Кимовца п Ст Премрла. Последња два су оснивачи модерне импреспонистично-хармониске музике у цркви. Нарочито Премрл је душа оргуљске школе у Љубљани и васпитао је цео низ даровитих младих музичара, а познат је и као оргуљарски впртуоз и врло плодан композитор у стилу импресионизма и експресионизма. Он је већ преко шеснаест година уредник листа Дрквени