Slovo o Lapovu

ИЗДАВАШТВО

Данијела Вулићевић

УСПОМЕНЕ ИЗ КОФЕРА

Фото: Урош Томић

Снежана Тошић, девојачко – Гаљак, рођена је 30. јануара 1958. године у ашки. Као ђак пешак, четри разреда основне школе учила је у сеоској школи. Ти дани се провлаче кроз читав њен живот као најлепше успомене. Загледана у витрину препуну књига која је представљала малу школску библиотеку, у другом _ разреду основне школе прочитала је прву књигу „Хајди“. И од тада неуморно чита. _ Прву песму написала је у осмом разреду а онда следе једна за другом, у гимназијским данима, у медитацији поред старог храста на обали Рашке. У овом периоду учествује на многим такмичењима на којима је књига била велика награда. Правни факултет у Крагујевцу на којем је стекла звање правника, уписује 1977. као стипендиста Титовог фонда што са посебним задовољством истиче. Чланство у књижевном клубу, тада Студентског културно-уметничког друштва „Светозар Марковић“, доживљава као најлепше тренутке младости. отом следи први радни однос у

Рашки, а 1997. године долази у Лапово где заснива порољацу која јој је и данас на првом месту. Радила је ЈКСП „Морава“ у Лапову до 1999. године. Од 1999. је радила у ОШ „Светозар Марковић“. Од ове године је пензионер. Песме је објављивала у многим часописима, као и у зборницима преци обзорја“, „Вид ране белег со“ и „С обе стране брега“. Члан 1 Књижевног клуба „Милорад Бранковић" од оснивања. Прву самосталну песничку збирку „Жар

на длану" објавила је 2018. тодине Општинска _ библиотека „Слово“, апово).

Добитник је захвалнице Општине Ла-

пово за допринос Дај ан Збирку песама „Успомене из кофера“

објавила је лаповачка библиотека априла ове године. Одштампана је у штампарији

„Галаксијанис“ у Нишу у тир од 200 примерака. Уредници књиге су Данијела Вулићевић и Јелена Милетић. Дизајн

корице је урадила Маша Микић, средњошколка из Лапова, а техничку припрему Зорица Мујковић.

У збирци има 63 песме. Како „пева“ Снежана Тошићг Када се слова узбуркају, преврну једна преко других, помешају се ћирилица и латиница у суманутој борби за превласт у речи и реченици, знакови интерпунције су немоћни, али песникиња није. циклусима песама Род најрођенији, Године у очима п Читав живот у шаку стао тананим лирским изразом ствара манифест живота који брани разложном запитаношћу, храбрим путовањем у себе и љубављу, потпуно способном да постојање у времену, сећањима и надањима учини достојним живљења.

Уредник књиге Јелена Милетић је о књизи написала:

„Сваки стих Снежаниних песама одјекује нашим душама, дубоко промишљамо живот и налазимо одговор у срцу. Лагани импулси нас воде од детињства и сећања на родно село, родитеље, школске дане, преко узбудљивих младалачких дана пуних узбурканих емоција утканих у вино, гитаре и љубав, до питања зашто све тако брзо пролази. Али смисао живота заправо и јесте у томе, да га проживимо најбоље што

емо и знамо, да иза себе оставимо траг. ј ма где кренули, носимо са собом „Успомене из кофера.“

Ако желите виште да сазнате о овој песникињи, сазнаћете кроз њене песме којима је дала живот и душу. Уверићете се да су живе док их читате.

„У косу ми уплетене травке Са ливаде младости Не могу да их се ослободим, И данас ми коса замршена... пали маслачци хиљаде жеља У белини „Летећих латица Са ливаде младости... Кад све прође, Кад ме сви оставе, „ррабре ме успомене

а ливаде младости.“

Фото: Сања Станисављевић