Slovo o Lapovu

српска црква имала патријарха још у 14. веку. Осим Пећке патријаршије, Митрополије београдске и карловачке, у састав обновљене Српске православне цркве ушле су и Охридска архиепископија, која је имала епархије у вардарској Македонији, епархије Српске православне цркве у Босни и Српској Војводини које су биле у саставу Хабсбуршке монархије и Митрополија цетињска. Тако је већ 1920. године, на Сабору у Сремским Карловцима 30. августа, обновљена Пећка патријаршија која је укинута 1766.

Осим Васељенске патријаршије, сагласност за васпостављање Српске патријаршије даје и краљ Петар Карађорђевић.

Патријарх Димитрије је тако најпре био нишки епископ у периоду од 1884. до 1889. у време власти Обреновића, Милана и Александра, затим је био шабачки епископ, од 1898. до 1905, последњих година власти Александра Обреновића, и у време Мајског преврата. Од 1905. до 1920. био је митрополит београдски, у том периоду је крунисао за краља Петра Карађорђевића и заједно са народом и војском прешао албанску голготу. 1920. постаје први патријарх обновљене Српске патријаршије и 1922. венчава краља _ Александра Крађорђевића и краљицу Марију. Мало ко од државника или јавних личности у Краљевини Србији је могао да се похвали да је блиско сарађивао са толико крунисаних глава, председника влада, завереника, страних Дипломата и војсковођа, као патријарх Димитрије. Ипак, има јако мало студија које се баве њиме, његовом биографијом и животом, како научно-популарних, тако и литерарних, романсираних.

Навадно је међу личним стварима патријарха Димитрија пронађена његова

ележница, са његовим дневником, мемоарима, које сто, до данас, нико није објавио, а који би, верујем, били јако интересантни широкој читалачкој публици, пре свега због политичких при-

Лика које су обележиле живот патријарха.

Што се тиче литерарног рада патријарха Димитрија, важно је напоменути да је приредио и објавио „Хиландарски типик Светог Саве“. За живота, патријарх је неколико пута боравио у Хиландару. Његовим личним залагањем Хиландару су враћени Мирослављево јеванђеље пл Немањина повеља. "Трудом патријарха Димитрија Хиландар је из руку бугарских монаха, поново прешао у власништво Српске православне цркве. Још као

државни саветник, издејствовао је да се судски спор од 8000 дуката остављених манастиру, реши у корист Хиландара. За време боравка краља Александра Обреновића у манастиру Хиландару, само је три монаха од седамдесеторице било нашег порекла, Димитрије успева да као посредник доведе до потписивања уговора између манастира Хиландар и Краљевине Србије, којим се наша краљевина обавезала да ће исплатити сав дуг манастира од пет хиљада лира и давати сваке године из буџета 1000 лира за потребе манастира.

Такође, поводом 500 година од смрти деспота Стефана Лазаревића, написао је „Службу Светом Стефану“ као и канон, одржао молебан, и у Београду је одржана литија у којој је деспот Стефан први пут назван светим.

Патријарх Димитрије је хиротонисао Горазда Чешког, касније светитеља и мученика, поставивши га за епископа чешко–моравског 25. септембра 1942. Епископ Горазд, страдао је мученички, стрељан је од стране нациста 1942. године. Поред епархије у Чехословачкој, обновљена је и Браничевска епархија, која је постојала још у античко време, са седиштем у Виминацијуму. Данас је седиште Браничевске епархије у Пожаревцу. Основане су и епархије у Америци и Канади, као и у Бихаћу.

Патријарх Димитрије се представио Господу, 6. априла 1930. године, а сахрањен је 10. априла у манастиру Раковици, покрај Београда у којем је још 1905. године отворио монашку школу.