Slovo o Lapovu

КЊИЖЕВНИ КЛУБ

Данијела Вулићевић

БЕСКРАЈНА ПЕСМА

Фото: Сања Станисављевић

У организацији Општинске библиотеке „Слово“ и Књижевног клуба „Милорад Бранковић“ 20. септембра је одржано Вече сећања на Жану Мариану Прокић под називом „Бескрајна песма“.

На почетку програма приказан је кратак видео аутора Луке Вулићевића о живо и делу поч. Жане Мариане (1999-2021).

Стефан Лазаревић, песник из Свилајнца казивао је своју песму посвећену драгој пријатељици.

„Жана Мариана је била лептир

Нек те сакрију тишине

ер ће те светиљка отопити. Не жури на светло...

Не жури на светло!

Велики је твој ход. Гусенице расту у лептире, „Жана Мариана је

одмах била лептир.

Из корена процветала нада, велики човек у скрушеној души... Не жури на светло!

Не жури...

За њеним су бојама ишли деца и свици,

небо је радосно

волело њен «јај,

знала је да светли громогласно гласно

и да вешто скрива

свој тихи мрак.

Не жури на светло...

Не жури лептире.

Фото: Сања Станисављевић

У наставку јако емотивне вечери Жанине песме и одломке из њене збирке прича „Живот у сопственом огледалу“ су казивали чланови Књижевног клуба „Милорад Бранковић“:

Слађана Цветковић Страхимировић, Слађана Дилић, Снежана Тошић, Данијела Вулићевић, Топлица Бранковић и Стеван Стефановић.

Водитељ Данијела Вулићевић је на крају програма парафразирала Жану у одломки из њеног увода Овако је све почело из збирке прича:

Овако се све завршило... Пре 3 месеца и 4 дана напустила нас је Жана Мариана. Преселила се међу анђеле. Непрестано желимо да се врати и остане заувек ту. Без обзира на то што она није више физички са нама, у нашим врдима ће њено срце заувек да куца и она ће заувек да живи.

Фото: Сања Станисављевић