Slovo o Lapovu

предању исцелила поменутог цара - мучитеља тако што му је вратила вид који је изгубио када му је претходно бацила врело уље у лице. Таква композиција је и на фресци која се налази изнад улаза у наш храм.

Света Параскева Епиватска је рођена у Епивату у близини Цариграда. Од малих ногу је васпитавана у хришћанском духу. Имала је и брата Јевтимија који је касније изабран за Епископа Мадитског. По смрти родитеља отишла је у Цариград и настанила се у ираклијском предграђу при Цркви Покрова Богородице, и ту је провела у молитвама, посту и сузама пет година. Затим је, по давнашњој жељи, отишла у Палестину и тамо живела строго испоснички око четрдесет година. Као и о Пресветој Богородици тако и о Преподобној Параскеви немамо много података везаних за њен живот, али зато су се после њеног представљања Господу над моштима десила многа чудотворна исцељења те јој је култ веома јак у читавом православном свету. Преподобна Параскева Епиватска се пред смрт вратила у родни крај и ту се упокојила, те је њено тело погребено ван гробља. Међутим, убрзо су богата Јефтимија и надничар Георгије сањали исти сан који су испричали надлежном епископу, а у том сну је описано место где је сахрањена светитељка. Њене чудотворне мошти су прво постављене у Цркви Светих апостола у Цариграду где су остале до доласка крсташа у тринаестом веку. Са обзиром да су они немилосрдно отимали блага и реликвије из Цариграда, бугарски цар Јован Асен други је крсташима понудио откуп за ове свете мошти, те су оне пренете у Трново 1231. године. Турци су освојили Трново 1393. године и оскрвнили мошти, те су оне пренете у Видин где су остале до 1398. године када их је кнегиња Милица откупила и пренела у „Лазарицу, у Крушевац. Једна од цена тог откупа је била и давање Оливере за жену Бајазиту, а Турци су са подсмехом гледали на преношење моштију сматрајући их обичним „костима“. Деспот Стефан Лазаревић је пренео свете мошти у Београд, а Турци су освојили Београд 1521. године те су тада отели мошти

Свете Параскеве, Свете царице Теофаније и једну чудотворну икону Пресвете Богородице. Мошти светитељке су остале у Цариграду, у Патријаршијској цркви светог Георгија до 1641. године када их је откупио молдавски војвода Василије Лупул и пренео у раскошни храм Света три јерарха у граду Јаши, у североисточној Румунији. После пожара 1888. године који чудом није оштетио унутрашњи део кивота, мошти су пренете у Саборну цркву посвећену Сретењу Господњем. На годишњем нивоу овим светим моштима се поклоне стотине хиљада људи. Поред кивота стално дежурају три клирика који читају молитве, а после Румуна најбројнији ходочасници су Срби. Поред кивота са моштима се налази кутија у коју верници стављају своја писма и која се празни два пута недељно. Светитељка се многим Људима јавила у сну, поучила их или опоменула на овај или онај начин, а број и садржај писама сведоче о њеној бризи за људе. Са обзиром да су Румуни новокалендарци, 14. октобра се сваке године окупи око 30.000 поклоника на Светој Архијерејској Литургији коју служе

епископи са свих страна.

Фото: Урош Томић