Slovo o Lapovu

РЕКЛИ СУ О НАМА

Са сваке промоције се вратим пуна утисака о којима не могу одмах да говорим. Тек понеку реч и то је све. Чекам да ми се јаве, сами одлуче које боје и емоције ће бити. Међутим, увек се деси нешто што ми се никада пре тога није десило. Тако је било и синоћ, у Лапову. Читала сам текстове које нисам читала ни на једном представљању „Снова“ и добила питања на која нисам одговарала; како од водитељке једне локалне телевизије коју краси раскошна симпатичност, тако и од моје пријатељице Данијеле која је искусно водила програм не дозвољавајући да склизнемо у прозаичност трудећи се истовремено да и мени, аутору, буде пријатно као и публици. Нико ме од модератора није загрлио одмах након промоције. Било где. Данијела јесте. И то је било прво што је учинила.

Међутим, када су присутни почели да постављају питања, појавила се нека драга жена чије сам име заборавила, али њен поглед и њене насмејане очи нећу никада. Навела ме је да причам о случајностима... Дуго после промоције сам размишљала о томе, чак и када смо се смејали и разговарали у оближњем ресторану где се промоције књига обично и завршавају. Ту, за вечером, испричала сам како сам прошле године, несмотрено, избрисала доста дечијих фотографија из рачунара и како сам данима била неутешна. Поздравили смо се и свако је кренуо својој кући.

Ја сам ушла у аутобус и истог тренутка пустила музику из филма „Модиљани“ коју, иначе, често и радо слушам. Зашто синоћг Не знам. Случајностг Свакако није. Једна од нумера носи назив "Кеасћ ђеуопа Ђене". Малопре сам се сетила да сам тај сегмент имала и ја у својој причи на енглеском "Вјае Мооп" - о вили која брише снове како се људи ујутру не би осећали тужно и разочарано схвативши да је само сан оно чему су се читаву ноћ радовали. То је био први текст који сам написала. Икада. Малопре укључујем рачунар и схватам... приче нема. Обрисана је прошле године заједно са дечијим фотографијама; несмотрено и случајно. Нисам тужна иако се из ове заврзламе података може чинити. Верујем да је то морало да се деси. Одлучила сам да се виле која брише снове ослободим или је она та која је мене напустила уверивши се да ја у своје снове желим да верујем. Зато о сновима пишем. Случајности нема, још једном да Вам одговорим, драге очи из претпоследњег реда.

А Лапово... то није место кроз које се пролази на путу за овамо или онамо. У Лапово се долази да се остане или остави. Ја сам оставила један свој сан. Испуњен.

ЈЕЛЕНА ЋУСЛОВИЋ, писац и преводилац

Слово о Лапову: лист за библиотекарство, књижевност, културу и завичајност, година 1, број 4, септембар 2021. 155 2738-1056 ЏОС 02+82 Излази 4 пута годишње; Издавач: Општинска библиотека „Слово“, Његошева ба, Лапово;

За издавача: Данијела Вулићевић;

Телефон: 034 6852198; Е-тпа! : БИ огека-чото(дћошпа сого; Уредник: Данијела Вулићевић;

Редакција: Јовица Николић, Милица Станковић, Стеван Стефановић, Горан Живковић, Владимир Којанић, Зоран Станојевић, Ивана Андрејевић, Дејан Петровић, Слађан Станисављевић, Надица Милетић и Зоран Солунац;

Дизајн корице: Ивана Андрејевић; Фотографија на корици: Зоран Станојевић; Техничка припрема: Зорица Мујковић; Штампа: Колор Прес, Лапово; Тираж: 200 примерака